Mukotrpan put do indeksa prestižnog univerziteta

Za osvajanje indeksa prestižnih univerziteta u svetu, poput Harvarda, Jejla, Berklija, Prinstona, Kolumbije, Oksforda, Kembridža, važno je naoružati se, pre svega, znanjem i strpljenjem. O tome treba da vode računa svi koji žele da studiraju u inostranstvu.

– Procedura koju je potrebno proći veoma je složena i zahteva pozamašnu sumu novca i dobre živce – objasnio je za naš list Leskovčanin Aleksandar Petrović koji je na doktoratu u Engleskoj i okupiran je istraživanjima u oblasti primene biomedicinskog inžinjerstva u kliničkoj neurologiji.

Aleksandar je diplomirao na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu sa prosečnom ocenom 9,93. Na postdiplomske studije pozvali su ga i sa Jejla i sa Oksforda. Izabrao je studije u Britaniji, ali je „torturu” za prijem na postdiplomske studije prošao za oba univerziteta.

On objašnjava da je morao da prođe mnogobrojne testove provere znanja engleskog jezika i matematike. Uz to bile su neophodne po tri preporuke profesora za svaki univerzitet. Trebalo je da priloži i bezbroj motivacionih pisama. Zatim su usledili četrdesetpetominutni intervjui sa po tri profesora sa oba univerziteta, američkog i engleskog. Sa Jejla su ga intervjuisali usred noći: „Pripremao sam se za spavanje. Potpuno neočekivano zazvonio je mobilni telefon i usledila su mnogobrojna pitanja.”

Slično iskustvo imao je i njegov kolega Nebojša Milosavljević koji se takođe po završetku beogradskog Elektrotehničkog fakulteta (prosečna ocena 9,98) otisnuo u svet.

– PrimilisumeuniverziteteKornel, StanfordiBerkli. S tih visokoškolskih institucija kontaktirali su me putem telefonaprofesorikojisubilizainteresovanizamene.Izabrao sam Berkli koji u oblasti elektrotehnike deli drugo mesto sa Stanfordom, a kao univerzitet u celini je treći na svetu. Svake godine na doktorat na EECS departmentu (Electrical Engineering and Computer Science) na Berkliju za jedno mesto konkuriše najmanje 40 kandidata – ističe Nebojša.

Mnogi mladići i devojke žele da odmah po završetku srednje škole odu na studije u inostranstvo. I oni se suočavaju sa ogromnom papirologijom, prepiskom, intervjuima, testovima koje moraju da prođu. Zato je neophodno blagovremeno početi pripreme za brucošku trku na inostranim visokoškolskim ustanovama. Oni koji su to uspešno prošli kažu da su još kao osnovci učili za znanje, a ne za ocene, dok su u intenzivne pripreme krenuli u trećem razredu srednje škole.

Da bi kandidat na vreme dobio odgovor o tome da li je primljen na željeni univerzitet mora da odradi veliki broj predradnji. A za to je potrebno vreme. Da ne bi izgubio godinu, bilo bi dobro da uz pojačane pripreme krene u trećem razredu srednje škole. To podrazumeva intenzivno učenje stranih jezika, pre svega, engleskog, ali i veoma ozbiljno pretraživanje Interneta i otvaranje inače veoma informativnih sajtova stranih univerziteta. Tu se, kao što smo se i sami uverili, može naći mnogo podataka o visokoškolskoj ustanovi, studijama, načinu rada, ispitima, o mogućnostima dobijanja stipendija, kredita, o visini školarina, šansama za zapošljavanje po završetku studija. Na osnovu toga učenik može da proceni koji mu univerzitet najviše odgovara, imajući u vidu svoja interesovanja i materijalne mogućnosti.

Put za otvaranje vrata stranih visokoškolskih institucija je potom sledeći: pošto đak odabere jedan ili, pak, nekoliko univerziteta, onda im elektronski, putem i-mejla šalje poruku u kojoj kaže da je zainteresovan za studije na određenom odseku. Zatim sa univerziteta stiže veoma opširan odgovor o svim detaljima života i rada na univerzitetu, kao i o pravilima koja tamo važe.

Znanje odgovarajućeg stranog jezika kandidat dokazuje određenim sertifikatom. Recimo, za anglosaksonsko govorno područje mora imati položen TOEFL (za Ameriku) ili IELTS (za Evropu). I pored toga se na samim univerzitetima potom proverava znanje stranog jezika, ali i polažu testovi iz još nekih predmeta.

Kandidati univerzitetu moraju da dostave i svoj si-vi. Uz to treba poslati preporuke profesora, kao i podatke o roditeljima. I napisati pravi mali esej o sebi, svojim interesovanjima i objasniti zašto si se opredelio baš za taj univerzitet i za te studije. Veoma je važno, posebno za američke i engleske univerzitete, da kandidat, uz dobre ocene, ima i preporuke nastavnika, ali i da se bavi sportom, kao i humanitarnim i društvenim radom pre svega kroz angažovanje u nevladinim organizacijama.