Kina bacila oko na Grenland

Dok austrijski kancelar Sebastijan Kurc s foruma „EU–Afrika” u Beču zabrinuto apeluje kako unija ne sme Crni kontinent prepustiti ekonomskom uticaju Pekinga, Kinezi se prikradaju Evropi i SAD sa severa, iz arktičkog pojasa. Kina je bacila oko na ledom prekriveni Grenland, najređe naseljenu oblast na svetu na kojoj živi samo 60.000 ljudi, što je zazvonilo na uzbunu u Kopenhagenu i Vašingtonu.

Kineska građevinsko-saobraćajna kompanija (CCCC) u državnom vlasništvu dala je najbolju ponudu za gradnju tri velika međunarodna aerodroma na tenderu koji je raspisala lokalna vlada ove najveće samoupravne autonomne teritorije na svetu koja je pod suverenitetom Danske.

Na postojeći civilni aerodrom u glavnom gradu Nuku mogu da sleću samo mali elisni avioni. Zbog nedostatka para u budžetu koji se delom puni i dotacijama iz Danske, vlasti ove zemlje Polarnog kruga smatrala je da će otvaranje novih aerodroma povećati trgovinu i život svojih građana time učiniti boljim.

Kopenhagen, koji ima konačnu reč u pitanjima bezbednosti na teritoriji Grenlanda, protivi se sklapanju ovog posla ne samo zato što je ova kineska kompanija na crnoj listi Svetske banke već zato što na severozapadu ove teritorije SAD imaju strateški važnu vojnu vazduhoplovnu bazu.

Kako prenosi  Bi-Bi-Si, grenlandske vlasti nisu raspoložene da pričaju o svom odnosu s Kinom. Ali bivši premijer Kupik Kleist kaže da bi ovaj posao bio dobar za Grenland jer investitori iz Amerike i Danske nisu baš preterano zainteresovani da ulažu u ovu zemlju koja je po površini deset pita veća od Velike Britanije.

Na drugoj strani, portparol glavne Venstre partije u danskoj vladajućoj koaliciji Mihael Asturp je iskren

povodom kineskog pokušaja da prodre na Grenland: „Ne želimo kinesku diktaturu u našem dvorištu.”

Uprkos negodovanju Kopenhagena oko tendera sa aerodromima, Grenland ne odustaje da unapredi svoje odnose sa Pekingom. Ministarka spoljnih poslova Grenlanda Vivijan Mocfeld je nedavno za grendlandski radio KNR izjavila kako vlada planira  da otvori i predstavništvo u Pekingu kako bi unapredila trgovačke odnose. Inače, Grenland svoja predstavništva već ima u Kopenhagenu, Briselu i Vašingtonu, a uskoro otvara i u Rejkjaviku.

Najveća prepreka gradnji aerodroma ipak nije Danska,

koja je ugovorom iz 1951. godine vojsci SAD dala gotovo neograničena prava na Grenlandu. Vojna baza u Tuli je najsevernija američka vojna vazduhoplovna baza i udaljena je od Severnog pola 1.524 kilometra. Ulazak kineskih državnih investitora u posao gradnje novih aerodroma mogao bi imati nepovoljan bezbednosni uticaj po američke nacionalne interese.

„Mi pozdravljamo saradnju sa Kinom na trgovinskom polju i sve je u redu dok je ona zasnovana na komercijalnim interesima. Ali smo veoma oprezni ukoliko te investicije mogu imati drugu svrhu koja može izazvati probleme”, poručio je danski ministar odbrane Klasu Hjort Frederiksen za portal „Difens njuz” povodom želje Kineza da grade aerodrome na Grenlandu.

Odavno druga najveća ekonomija sveta investira u velike infrastrukturne projekte u Aziji, Africi i Latinskoj Americi. Ali Kina je, kako javlja Bi-Bi-Si, u poslednje vreme počela sebe da naziva i „susedom Arktika”, iako je Peking udaljen od Severnog polarnog kruga 3.000 kilometara. Kina je već kupila i naručila nekoliko velikih ledolomaca, pa čak i na nuklerani pogon, kako bi mogla da probije arktički put za svoje komercijalne brodove.

Svoje ambicije prema krajnjem severu zemljine kugle Peking je izložio u januaru ove godine u svom projektu „Polarni svileni put”. Imajući u vidu globalno zagrevanje kineski planeri hoće da otvore nove pomorske linije koji bi prolazili kroz predele večnog leda kako bi ohrabrili kompanije da grade infrastrukturne projekte na Arktiku.

Prema pisanju australijskog strateškog instituta ASPI, Kina ubrzano radi na tome da zauzme svoje pozicije na kontinentu večnog leda i zbog toga što se ispod njegove površine nalazi jedna trećina svetskih rezervi nafte i prirodnog gasa koji se još uvek ne eksploatišu. Rusija je tu geografski u prednosti, jer je već proglasila 1,2 miliona kilometara Arktika  svojom ekskluzivnom ekonomskom zonom. Inače, Severoistočni prolaz, koji prolazi kroz ruske teritorijalne vode duž obale Sibira, kineskim brodovima koji iz Pacifika plove prema Atlantiku put skraćuje za 12 dana u poređenju s putem koji ide kroz Suecki kanal.