Erdoganova čestitka građanima Istanbula

Mimo očekivanja, predsednik Redžep Tajip Erdogan je uoči Nove godine ponovo obećao građanima Turske: 2019. će sigurno početi gradnja istanbulskog kanala.

„Uskoro ćemo raspisati tender za istanbulski kanal. Odlaganja više neće biti, konačno će početi prokopavanje tog objekta”, obećao je on na sastanku vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP).

Potez šefa države iznenadio je mnoge ekonomiste u Turskoj. Kurs lire je tokom 2018. godine, do avgusta, u odnosu na dolar pao za 40 odsto i Erdogan je pozvao sva ministarstva da preispitaju veće investicione planove i da se ne razmeću parama. Tako se i ovaj projekat, koji će, prema najnovijim procenama, koštati najmanje 16 milijardi dolara, na neko vreme našao „na ledu”.

Najnoviji zaokret Erdogana politički analitičari dovode u vezu s velikim padom popularnosti vladajućeg AKP-a uoči lokalnih izbora koji će se održati poslednjeg dana marta 2019. godine. Prema anketama, za nju se sada izjašnjava jedva 36 odsto građana. Predsednik Erdogan se nada da će zahvaljujući ovom obećanju privući nove glasove, pre svega u Istanbulu, 15-milionskom megapolisu na Bosforu. On je takođe najavio da će u sledećih sto dana, dakle do izbora, biti realizovano i nekoliko manjih projekata.

Na lokalne izbore AKP izlazi u koaliciji s konzervativnom Partijom nacionalističkog pokreta (MHP) Delveta Bahčelija, koja je stala iza Erdogana i na letošnjim predsedničkim izborima, što je bilo presudno za njegov uspeh. Opozicione stranke pokušavaju da nađu zajednički jezik, ali neke od njih će, kako trenutno stvari stoje, ponovo nastupiti odvojeno.

Na referendumu u aprilu 2017. godine na kome su usvojene ustavne promene, Erdogan je obezbedio tesnu većinu i prvi put nije uspeo da pobedi u Istanbulu, koji je uvek bio njegovo izborno uporište. U vladajućoj stranci se nadaju da će zahvaljujući ovom obećanju u martu osvojiti većinu glasova, pogotovo zato što žitelji Istanbula poslednjih godina strahuju od ekološke katastrofe – moreuz je postao tesan jer kroz njega svakodnevno prolaze mnogi tankeri koji prevoze naftu i druge opasne materije.

U nekoliko havarija na tom mestu stradalo je pedeset ljudi, a u moreuzu je danima, na zaprepašćenje građana, gorela izlivena nafta. Konvencijom iz Montrea, koja je usvojena 1936. godine, u vreme mira garantuje se slobodna plovidba trgovačkim brodovima kroz moreuze koji razdvajaju Evropu i Aziju. Ali, razvoj je u međuvremenu učinio svoje: onda je kroz Bosfor godišnje prolazilo 4.500 brodova a sada 80.000.

U Turskoj je u poslednjoj deceniji pokrenuto nekoliko megaprojekata: u oktobru je otvoren novi aerodrom u Istanbulu, jedan od najvećih na svetu, ranije je pušten u saobraćaj Evroazijski tunel ispod moreuza, preko Bosfora je izgrađen i treći most, koji nosi ime sultana Selima. Erdogan očigledno ne želi da se na tome zaustavi, već hoće da za sobom  ostavi još dublji trag u gradu u kome je započeo politički uspon.

„Istanbulski kanal biće najveći projekat veka. On će zaseniti Suec i Panamski kanal”, tim rečima je on 2011. godine prvi put govorio o prokopavanju vodenog puta od Crnog do Mramornog mora, ali se još nije usudio da se uhvati ukoštac s tim finansijskim izazovom.

Kanal će biti dug 45 kilometara, širok 150 a dubok 25 metara i moći će da propusti ploveće grdosije. Gradiće se evropskom stranom pored Bosfora, tako da će stari deo Konstantinopolja postati veštačko ostrvo.

Mamutski projekat bi trebalo da se završi do 2023. godine, kada Turska obeležava stogodišnjicu proglašenja republike.

„Erdogan na taj način želi da podigne sebi spomenik koji će progutati milijarde dolara. To je sumanut projekat”, kažu protivnici te ideje.

Ali, sudeći po njegovim najnovijim izjavama, Erdogan se ne osvrće na te kritike i najavljuje skori početak radova za ovaj „projekat stoleća”.