Novinar „Špigla” lagao i o Srbima

Slučaj „Relotijus”, jedan od najvećih skandala u nemačkom novinarstvu još od objavljivanja lažnih Hitlerovih dnevnika, ne stišava se. Iako se „Špigl” već izvinio čitaocima i najavio tužbu protiv svog sada već bivšeg novinara Klasa Relotijusa (33), ovom nemačkom nedeljniku stiglo je i pismo američkog ambasadora u Berlinu Riharda Grenela. Trampov diplomata je povodom Relotijusovih tekstova iz SAD kritikovao „Špigl” da uredništvo lista forsira antiamerikanizam.

Otkako je otkriveno da je ovaj reporter godinama izmišljao reportaže zbog kojih je više puta nagrađivan, na videlo su počele da izlaze i stravične laži koje je pisao i o Srbima – da su na Kosovu koristili ljudske lobanje umesto lopte za igranje fudbala.

Švajcarski mediji su otkrili da je ova „Špiglova” zvezda, koju je Si-En-En 2014. proglasio novinarem godine, objavio i dva izmišljene priče sa Balkana. Reč je o dve reportaže, jednoj iz Sarajeva pod nazivom „Rat u glavi”, i drugoj iz Albanije, „Oko za oko”, koje vrve od neistina.

Kako prenosi Dojče vele, bazelski list „Tagesvohe” objavio je u aprilu 2012. Relotijusov tekst o navodnom sastanku traumatizovanih ratnih veterana koji su se u Sarajevu našli 20 godina posle rata u organizaciji Centra za nenasilnu akciju.

Ivana Franović, mirovna aktivistkinja iz ove nevladine organizacije, izjavila je za RTS da ne zna za takvu konferenciju. Takođe ne zna da je neka druga nevladinih organizacija organizovala ovakav događaj s veteranima iz regiona. Aktivistkinja za mir Velma Šarić iz Centra za istraživanje sukoba u Sarajevu izjavila je da nikada nije čula za tu konferenciju balkanskih veterana.

U ovom tekstu Relotijus citira i hrvatskog veterana Dušana Novakovića, za kojeg se ne zna ni da li postoji, a navodno je rekao da su vojnici na Kosovu igrali fudbal s razbijenim lobanjama. Švajcarski list „Tagesancajger” povodom ovog slučaja piše da su se na Kosovu srpski vojnici borili protiv albanskih pobunjenika. Hrvati nisu učestvovali  u tom ratu, tako da nije jasno da li akteri tog događaja postoje, jer ih „Tagesvohe” ne objavljuje na fotografiji.

Urs Bues, koji je bio jedan od odgovornih urednika u ovom bazelskom listu, kaže: „Ako šest godina kasnije saznate da je novinar izmislio reportažu, to je, naravno, neprijatno. Članak je najverovatnije kupljen od agencije, od koje je ’Tagesvohe’ otkupljivao priloge iz inostranstva. Prema kolegama postoji poverenje. Verovali smo Relotijusu. Postoje određeni etički standardi kada se radi u novinarstvu.”

U tekstu iz Albanije objavljenom 2012. „Špiglov” reporter prati navodnog predstavnika Nacionalnog odbora za pomirenje, albanske nevladine organizacije. On je opisan kao mrzovoljan čovek od 43 godine, koji nosi vunene džempere i gumene čizme i zove se Jenva Baši. Proverom kod Nacionalnog komiteta za pomirenje je ustanovljeno da tamo nikada nije radio Jenva Baši. Kako piše „Noje cirher cajtung”, do sada nije bilo moguće potvrditi postojanje ni drugih protagonista u ovoj priči.

„Špigl” je objavio skoro 60 članaka Klasa Relotijusa. U verodostojnost tih napisa prvi je posumnjao njegov kolega Huan Moreno posle zajedničkog teksta o građanskoj straži u SAD na granici s Meksikom. Na taj tekst se žalio američki ambasador Grenel. U njemu je reč o ljudima iz Fergus Folsa, mesta gde žive vatrene Trampove pristalice, koji na svoju ruku oblače uniforme, uzimaju puške i kreću u navodni lov na Meksikance.

Kada je Moreno bio u Americi, iskoristio je priliku da na licu mesta proveri Relotijusove navode. Utvrdio je da Građanska straža postoji, ali da njeni pripadnici nikada nisu videli „Špiglovog” novinara. Relotijus je priznao da su mu izvori u tekstu iz SAD „truli”, a scene i navodni ljudi iz reportaže plod mašte. Prema njegovoj verziji, najmanje 14 članaka je barem jednim delom bilo izmišljeno.

Kako prenosi „Dojče vele”, slučaj „Relotijus” će ući u anale novinarskog beščašća, baš tamo gde se nalazi i švajcarski novinar Tom Kumer. On je devedesetih godina takođe radio za najveće listove na nemačkom govornom području i donosio im ekskluzivne intervjue s Bredom Pitom, Čarlsom Bronsonom, Arnoldom Švarcenegerom. Svu su hteli pričati sa Kumerom... osim što u stvari nisu.