Od ruba propasti do grada budućnosti

Niš – Prošla 2018. godina u razvoju modernog Niša bila je u pravom smislu presudna, velika prekretnica. Bez namere da se ulepšavaju postignuti rezultati, koji govore šta je, ali još više koliko je postignuto u ipak ne baš dugom vremenskom roku, realno posmatrajući trenutno stanje u gradu u razgovoru za „Politiku” gradonačelnik Niša Darko Bulatović rekao je da je 2018. bila izuzetno teška, puna izazova i neizvesnosti, ali i godina napornog rada, uspeha i napretka. Upitan šta je bilo najznačajnije za grad i građane, Bulatović je naglasio:

– Možda nekome zasmeta što stalno ponavljam isto, ali o pojedinim stvarima koji su za mnoge neverica stalno treba pričati – Niš je u 2018. dobio tri nove fabrike stranih kompanija koje su investirale na desetine miliona evra u izgradnju i koje su odmah zaposlile oko 2.000, a kada budu završene u njima će raditi najmanje 4.500 radnika. Zahvaljujući tim investicijama, stvorili smo čvrste temelje da u 2019. godini energično, naravno i uz pomoć države, nastavimo da se razvijamo.

Da li se već zna šta će se graditi?

– Za nekoliko meseci počinje izgradnja nove fabrike kompanije iz Hongkonga „Džonson-elektrika”, nemački „Leoni” će proširiti pogone, a poseban poduhvat će početi da se ostvaruje kroz start proizvodnje domaćih firmi koje su kooperanti austrijskog „Cumtobela”. Taj podatak je posebna priča koja najbolje govori o rezultatima postignutim u Nišu u 2018. godini: grad je sa Kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj (KLER) sa 110 miliona dinara podsticajnih sredstava pomogao više od 300 firmi – mikro, malih i srednjih preduzeća za njihov razvoj i početak rada. Mnoge od tih firmi postaju kooperanti stranih kompanija koje su otvorile fabrike u Nišu. I, jasno da će na osnovu programa novih kompanija na niškom području planove moći da realizuju i naše firme povezane kao kooperanti sa njima, a u kojima je zaposleno oko 1.000 radnika. Ne sme se zaboraviti i da sredinom 2019. počinjemo, zajedno sa EU i Švedskom, uz pomoć naše države izgradnju najveće fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, a sa njom i mrežu kolektora, u vrednosti većoj od 60 miliona evra.

Šta još izdvajate u 2018. godini?

– U 2018. i 2017. broj nezaposlenih u Nišu smanjili smo sa 36.000 na oko 25.500, a uz podršku državnog vrha Srbije započeli smo pregovore sa desetak novih investitora. Po svemu Niš postaje idealna destinacija za nove investicione projekte što je potvrđeno pre nekoliko meseci proglašenjem našeg grada šampionom lokalnog ekonomskog razvoja u kategoriji privlačenja investicija. Rezultati nisu ostali nezapaženi i van Srbije. Prema „Fajnenšel tajmsu”, Niš je sedmi u rangu gradova budućnosti za 2019. a naš region je na trećem mestu u kategoriji malih evropskih gradova do 500.000 stanovnika. U isto vreme naša administracija proglašena je najefikasnijom u regulisanju odnosa sa novim investitorima. Posebni rezultati razvoja ostvareni su u saradnji sa fakultetima Niša. Uspeli smo da postavimo i povežemo tri najmoćnija stuba na kojima se podiže savremeni Niš – nauku, privredu i napredne tehnologije. Kao kruna svega jesenas je postavljen kamen temeljac za izgradnju višedecenijskog niškog sna – za naučnotehnološki park koji će bez sumnji biti najvrednija investicija u mlade stručnjake i nauku i obrazovanje. Time će, verujem, biti zaustavljen odliv mozgova iz Srbije.

Stalno govorite da je bilo teško i naporno. Zbog čega?

– Poznato je da je sadašnja gradska vlast iz perioda od prethodnih desetak godina, kada se nije domaćinski radilo zatekla, velika dugovanja i obaveze veće od 50 miliona evra, ili preko šest milijardi dinara. Zbog toga me je predsednik države kritikovao pre dve godine. To je bio dug od skoro jednog celogodišnjeg budžeta grada, koji smo štednjom i racionalnim poslovanjem za dve i po godine uspeli da prepolovimo i to bez zaduživanja. Ne zaboravimo da se u tom trenutku na svakom koraku govorilo da je Niš na rubu provalije. I gde smo sada? To svakako treba reći – danas je Niš u pravom smislu grad budućnosti. Dokazali smo da možemo, jer smo u međuvremenu i štedeli i gradili, ali i redovno izvršavali sve obaveze. Zahvaljujući tome usvojen je za 2019. godinu razvojni i budžet koji je za 1,2 milijarde dinara veći nego što je bio za 2018.

Dosta je bilo buke oko Aerodroma „Konstantin Veliki” i ustupanju osnivačkih i vlasničkih prava državi?

– Odluku o ustupanju donelo je naše Gradsko veće iz poznatih razloga – grad nije imao ni mogućnosti da modernizuje aerodrom, niti da iz sopstvenih sredstava obezbedi razvoj vazdušne luke i avio-saobraćaja. Nismo pogrešili. Aerodrom je nastavio uspešno da radi, pre dvadesetak dana oboren je rekord iz 2017. godine, kada je prevezeno 330.000 putnika. Za nekoliko dana znaće se koliki je novi rekord, a prema prognozama sigurno je da će broj putnika koji su koristili usluge našeg aerodroma u 2018. biti najmanje 355.000. Ni Niš, ni Nišlije nisu ništa izgubili time što je država Srbija preuzela upravljanje aerodromom. Naprotiv, već se pokazalo da su dobili.