Đoković bez prava da odahne na lovorikama

Na zemljanom terenu u Rimu nije bilo dileme kome pripada presto. U Srbiji, na dan izbora, ta je pobeda obradovala celo biračko telo. Bio je to još jedan trijumf Novaka Đokovića.

Koliko je naš najbolji teniser omiljen, govorile su i pojedine ocene koje su jenjavanje, u prvi mah zahuktalog, izlaska na birališta objašnjavale prenosom finala iz Rima na državnoj televiziji. Kad igra Đoković, naravno da ne stane cela zemlja, ali svakako da se malo „uspori”. Malo je poklonika sporta koji bi se uputili na biračko mesto u jeku Đokovićeve bitke za još jednu vrednu pobedu, po cenu da potom moraju da čekaju u dugačkom redu. Uostalom, zar bi politički analitičari dopustili sebi da budu neozbiljni u ocenama? Temelj njihovog shvatanja bio je taj da čak i na dan, označen kao sudbinski, nesmanjenom jačinom deluje sila koja nas u poslednje vreme neodoljivo vuče ka tenisu. Pogotovo kad igra Đoković.

Da li bi takozvana izlaznost bila i manja da je u finalu igrao s kraljem šljake Špancem Rafaelom Nadalom, s kojim je duel bio moguć samo u odlučujućem meču, ovog puta nismo mogli da saznamo. Ostaje nam da se nadamo da će ubuduće mnogo češće dolaziti do njihovih međusobnih okršaja nego do izbora.

Prva prilika je već na turniru u Hamburgu, koji je počeo juče. To je takođe jedno od devet takmičenja iz takozvane masters serije, najjačih posle četiri za „gren-slem”, a poslednje od tri uzastopna na šljaci. Naš najbolji teniser gotovo i da nema vremena za predah, a bliži se i „Rolan Garos” (25. maj – 8. jun). Posle neočekivanog spleta okolnosti po Nadala u Rimu, kada je ispao već u drugom kolu, počelo je da se govori i o mogućnosti da Španac ne ode na pariski turnir za „gren-slem” kao drugoplasirani na svetskoj rang-listi. Bila bi to onda istorijska činjenica s obzirom da je on prvi pratilac najboljeg tenisera na svetu Švajcarca Rožea Federera neprestano od 25. jula 2005.

Za petama mu je i nikad bliži Novak Đoković. Razlika između njih je samo 310 poena, a uoči turnira u Rimu je bila 1.180. Teoretski, do smene može da dođe već u Hamburgu koji Nadalu nije u lepom sećanju. Prošle godine je izgubio u finalu od svog najljućeg rivala Federera, koji mu je tako prekinuo serija od 81 uzastopne pobede na šljaci, što je i najduži niz na bilo kojoj podlozi.

Duel Nadala i Đokovića je moguć u polufinalu. Ako do njega dođe, a naš teniser pobedi, biće drugi. Nadal će mu prepustiti ulogu Federerovog prvog pratioca i u bilo kojoj drugoj varijanti ako Đoković bude uspešniji od njega. Ima li lepšeg poklona našem teniseru za 21. rođendan (22. maj)?

Međutim, gotovo je ravno čudu da na šljaci neprikosnoveni Nadal dva puta ispadne neočekivano rano. On jeste po ko zna koji put kritikovao glavne ljude Udruženja teniskih profesionalaca (ATP) zbog prebukiranog kalendara takmičenja, s obzirom da se u roku od mesec dana igraju sva tri velika turnira na šljaci uoči „Rolan Garosa” (Monte Karlo, Rim, Hamburg), ali nema sumnje da je u Nemačku došao silno motivisan i da trijumfuje prvi put i da ne dočeka sudbinu Federera, kome je ugled ove sezone značajno okrnjen. Ako je Nadal razjaren kao španski bik, pitanje je ko može da ga zaustavi na crvenoj zemlji.

Đoković je lane ispao u četvrtfinalu od Španca Karlosa Moje, u meču kojem su odlučivale nijanse – 7:6 (7:4), 4:6, 7:5. Sada dolazi s titulom iz Rima na koju se od 2005. bio pretplatio Nadal. Kao treći nosilac startovaće sutra od drugog kola, a protivnik će mu biti neugodni Argentinac Huan Ignasio Čela, koji ove sezone ne blista, pa je s 20. mesta na početku godine pao na 39. U prvom kolu je lako (6:3, 6:3) izašao na kraj sa Špancem Lunom Sančezom (304. mesto) koji se na glavni turnir probio preko dva meča u predtakmičenju.

Đoković je s Čelom igrao samo jednom, prošle godine, u četvrtfinalu u Beču, gde je i trijumfovao. Pobedio je Argentinca, tada 16-plasiranog, sa 6:3, 5:7, 7:6 (7:2), spasivši dve meč-lopte na svoj servis pri 4:5. U ostalim susretima je bio nadmoćan.

Igranje Đokovića u Hamburgu biće opterećeno jednim gorkim iskustvom. Biće ovo treći put da na veliki turnir dolazi na lovorikama. Prethodna dva puta je i zaspao na njima. U Sinsinatiju prošle godine, posle veličanstvene pobede u Montrealu, i u Majamiju ove godine, posle trijumfa u Indijen Velsu, spotakao se već na prvoj prepreci. Zbog toga mu se spočitava da nije kadar da odigra dobro na dva velika takmičenja uzastopce. Doduše, to mu je lane pošlo za rukom jer je trijumfu u Majamiju prethodio finale u Indijen Velsu. Međutim, tada se tek peo ka vrhu. Danas je uz Federera i Nadala glavni favorit. Ove godine je pružio najviše. Pobedio ja na Međunarodnom prvenstvu Australije i na mastersu u Indijen Velsu, a posle trijumfa u Rimu ponovo je izbio na čelo godišnje rang-liste (računa se i za završni turnir u sezoni), potisnuvši Nadala. S glavnom novčanom nagradom u večnom gradu (558.000 dolara) njegova ukupna zarada u karijeri je prešla granicu od sedam miliona dolara (7.398.000). Zbog toga se njegovi rani porazi s pravom i shvataju kao debakl. Verujemo da ove godine neće požuriti na rođendansko slavlje.