Ђоковић без права да одахне на ловорикама

На земљаном терену у Риму није било дилеме коме припада престо. У Србији, на дан избора, та је победа обрадовала цело бирачко тело. Био је то још један тријумф Новака Ђоковића.

Колико је наш најбољи тенисер омиљен, говориле су и поједине оцене које су јењавање, у први мах захукталог, изласка на биралишта објашњавале преносом финала из Рима на државној телевизији. Кад игра Ђоковић, наравно да не стане цела земља, али свакако да се мало „успори”. Мало је поклоника спорта који би се упутили на бирачко место у јеку Ђоковићеве битке за још једну вредну победу, по цену да потом морају да чекају у дугачком реду. Уосталом, зар би политички аналитичари допустили себи да буду неозбиљни у оценама? Темељ њиховог схватања био је тај да чак и на дан, означен као судбински, несмањеном јачином делује сила која нас у последње време неодољиво вуче ка тенису. Поготово кад игра Ђоковић.

Да ли би такозвана излазност била и мања да је у финалу играо с краљем шљаке Шпанцем Рафаелом Надалом, с којим је дуел био могућ само у одлучујућем мечу, овог пута нисмо могли да сазнамо. Остаје нам да се надамо да ће убудуће много чешће долазити до њихових међусобних окршаја него до избора.

Прва прилика је већ на турниру у Хамбургу, који је почео јуче. То је такође једно од девет такмичења из такозване мастерс серије, најјачих после четири за „грен-слем”, а последње од три узастопна на шљаци. Наш најбољи тенисер готово и да нема времена за предах, а ближи се и „Ролан Гарос” (25. мај – 8. јун). После неочекиваног сплета околности по Надала у Риму, када је испао већ у другом колу, почело је да се говори и о могућности да Шпанац не оде на париски турнир за „грен-слем” као другопласирани на светској ранг-листи. Била би то онда историјска чињеница с обзиром да је он први пратилац најбољег тенисера на свету Швајцарца Рожеа Федерера непрестано од 25. јула 2005.

За петама му је и никад ближи Новак Ђоковић. Разлика између њих је само 310 поена, а уочи турнира у Риму је била 1.180. Теоретски, до смене може да дође већ у Хамбургу који Надалу није у лепом сећању. Прошле године је изгубио у финалу од свог најљућег ривала Федерера, који му је тако прекинуо серија од 81 узастопне победе на шљаци, што је и најдужи низ на било којој подлози.

Дуел Надала и Ђоковића је могућ у полуфиналу. Ако до њега дође, а наш тенисер победи, биће други. Надал ће му препустити улогу Федереровог првог пратиоца и у било којој другој варијанти ако Ђоковић буде успешнији од њега. Има ли лепшег поклона нашем тенисеру за 21. рођендан (22. мај)?

Међутим, готово је равно чуду да на шљаци неприкосновени Надал два пута испадне неочекивано рано. Он јесте по ко зна који пут критиковао главне људе Удружења тениских професионалаца (АТП) због пребукираног календара такмичења, с обзиром да се у року од месец дана играју сва три велика турнира на шљаци уочи „Ролан Гароса” (Монте Карло, Рим, Хамбург), али нема сумње да је у Немачку дошао силно мотивисан и да тријумфује први пут и да не дочека судбину Федерера, коме је углед ове сезоне значајно окрњен. Ако је Надал разјарен као шпански бик, питање је ко може да га заустави на црвеној земљи.

Ђоковић је лане испао у четвртфиналу од Шпанца Карлоса Моје, у мечу којем су одлучивале нијансе – 7:6 (7:4), 4:6, 7:5. Сада долази с титулом из Рима на коју се од 2005. био претплатио Надал. Као трећи носилац стартоваће сутра од другог кола, а противник ће му бити неугодни Аргентинац Хуан Игнасио Чела, који ове сезоне не блиста, па је с 20. места на почетку године пао на 39. У првом колу је лако (6:3, 6:3) изашао на крај са Шпанцем Луном Санчезом (304. место) који се на главни турнир пробио преко два меча у предтакмичењу.

Ђоковић је с Челом играо само једном, прошле године, у четвртфиналу у Бечу, где је и тријумфовао. Победио је Аргентинца, тада 16-пласираног, са 6:3, 5:7, 7:6 (7:2), спасивши две меч-лопте на свој сервис при 4:5. У осталим сусретима је био надмоћан.

Играње Ђоковића у Хамбургу биће оптерећено једним горким искуством. Биће ово трећи пут да на велики турнир долази на ловорикама. Претходна два пута је и заспао на њима. У Синсинатију прошле године, после величанствене победе у Монтреалу, и у Мајамију ове године, после тријумфа у Индијен Велсу, спотакао се већ на првој препреци. Због тога му се спочитава да није кадар да одигра добро на два велика такмичења узастопце. Додуше, то му је лане пошло за руком јер је тријумфу у Мајамију претходио финале у Индијен Велсу. Међутим, тада се тек пео ка врху. Данас је уз Федерера и Надала главни фаворит. Ове године је пружио највише. Победио ја на Међународном првенству Аустралије и на мастерсу у Индијен Велсу, а после тријумфа у Риму поново је избио на чело годишње ранг-листе (рачуна се и за завршни турнир у сезони), потиснувши Надала. С главном новчаном наградом у вечном граду (558.000 долара) његова укупна зарада у каријери је прешла границу од седам милиона долара (7.398.000). Због тога се његови рани порази с правом и схватају као дебакл. Верујемо да ове године неће пожурити на рођенданско славље.