U Americi više ateista nego katolika

ZAGREB  - U SAD nereligiozni čine gotovo četvrtinu stanovništva, a u poslednjih desetak godina, njihov broj je premašio broj katolika, vernika većih protestantskih crkava i svih ostalih nehrišćanskih religija, navodi se u tekstu „Nešnal džiografika”.

Već dugo se predviđa da će uloga religije izbledeti sa modernizacijom sveta, ali poslednja istraživanja ukazuju da se ovaj trend širi zaprepašćujuće brzo.

Francuska će uskoro postati većinski sekularno društvo, kao i Holandija i Novi Zeland, Ujedinjeno Kraljevstvo i Australija takođe, prenosi Indeks..

Religija ubrzano postaje sve manje važna, čak i u državama u kojima utiče i na izbore lidera i arhitekturu.

Nereligiozni, međutim, još uvek nisu zavladali svetom.

U mnogim delovima sveta, posebno u podsaharskoj Africi, religija se širi, pa će udeo nereligioznih u svetskoj populaciji u narednih 25 godina zapravo opasti.

Stručnjaci procenjuju da će zbog toga postojati sekularni Zapad i ostatak sveta. Drugo izrazito sekularno područje je Kina, u kojoj su komunističke vlasti decenijama suzbijale religiju, prenosi „Indeks”. Sa druge strane, u mnogim bivšim komunističkim državama, religija je u ekspanziji.

Čak se i u sekularnim zapadnim demokratijama oseća da verom prožete kulture ne pokazuju znake umicanja. Među nereligioznima, podela je i dalje duboka - pojedini su glasni ateisti, drugi su agnostici, a mnogi nemaju potrebu da se izjasne o svom uverenju.

Okupljeni oko skepticizma prema organizovanim religijama i ujedinjeni zajedničkim uverenjem da ne veruju, nereligiozni predstavljaju komplikovan skup, baš kao i mnoge religije. U tekstu se navodi da bi te unutrašnje kontradikcije mogle da odbiju nove „sledbnike”, baš kao i kada su religije u pitanju.

Ako se svet nalazi pred propašću religije, onda se prema tome krećemo već decenijama, piše „Indeks”, a prenosi Tanjug.

Pre gotovo pola veka, američki magazin „Tajm” se zapitao „Da li je Bog mrtav?”. Time je postavljeno pitanje da li će religija biti relevantna za moderan život u postatomskom dobu u kom se širio komunizam, a nauka je odgovarala na više pitanja nego ikada ranije.

Isto pitanje važi i dan danas, ali odgovor nije ograničen na prosto „da” ili „ne”. Deo populacije rođen nakon objave naslova u „Tajmsu” možda bi provokativno odgovorio „Šta je to Bog”.

U Evropi i Severnoj Americi nereligiozna populacija prosečno je nekoliko godina mlađa od opšteg stanovništva.

Oko 11 odsto Amerikanaca rođenih nakon 1970. godine odraslo je u sekularnim domovima. Naučna dostignuća ne samo da su podstakla ljude da sumnjaju u Boga, nego su ujedinila i one koji postavljaju pitanja.