Zoran Zaev: Vodimo državu ka EU i Nato

Specijalno za „Politiku”
Skoplje - Dan nakon što je Sobranje usvojilo ustavne promene o promeni imena države u skladu sa Prespanskim sporazumom, premijer Zoran Zaev je rekao da je Makedonija donela istorijsku odluku i da nakon dogovora sa Grčkom posle 27 godina više nema otvorenih pitanja ni sa jednim od suseda.

„Naša zemlja i Grčka kreirale su model rešavanja sporova, za koji smo dobili sva priznanja međunarodne zajednice. Kao država, preuzeli smo odgovornost. Nećemo da odlažemo rešenje i profitiramo na štetu interesa građana i strateških ciljeva države. Mi svoju zemlju vodimo ka budućnosti kakvu svi želimo, a cilj je makedonska država kao deo evropske porodice i član NATO, država sa ugrađenim identitetom i svim njenim građanima: Albancima, Turcima, Romima, Srbima, Vlasima, Bošnjacima i svima koji žive u Makedoniji,” rekao je Zaev u izjavi za „Politiku”.

U petak uveče u neizvesnoj atmosferi do poslednjeg momenta Sobranje je  dvotrećinskom većinom (81 od 120 poslanika), uz bojkot opozicione partije VMRO-DPMNE, donelo odluku o promeni Ustava usvajanjem nova četiri amandmana, čime Republika Makedonija postaje istorija, a novi naziv države je Republika Severna Makedonija. Kuriozitet ove odluke je i to što u istoriji međunarodnih odnosa  nema istih ili sličnih primera da se ime jedne države menja pod pritiskom druge države, što nam je potvrdio i profesor Beogradskog univerziteta Pravnog fakulteta Branko Rakić.

Da bi dokument pravno zaživeo, potrebno je da i grčki parlament usvoji Prespanski dogovor, što je precizirano jednim od amandmana. Ukoliko izostane ta ratifikacija, ova promena Ustava neće biti validna i samim tim, put evroatlantskih integracija bio bi zatvoren za Balkan, što nikako ne bi odgovaralo, pre svega, SAD u ostvarivanju globalnih interesa na Zapadnom Balkanu.

Da se ništa ne prepušta slučaju, dokazala je kancelarka Nemačke Angela Merkel, koja je u petak hitno sletela u Atinu, podržala Ciprasa, a ostalima ukazala na to da Prespanski dogovor nije samo lokalni bilateralni interes, već da je u pitanju politički dogovor od interesa za celu Evropu, pa i šire. Glavni razgovor obavila je u nemačkoj ambasadi sa opozicionim liderom Micotakisom. Prema navođenju makedonske štampe, stvari su stavljene pod kontrolu: Grčka dobija liderstvo na Balkanu kao vojnopolitička sila preko NATO-a, dugovi su realizovani, a Makedonija dobija ulazak u EU i NATO.

Usvajanje ustavnih promena pozdravili su zvaničnici EU, SAD i NATO.

Lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski je ispred svoje partije naglasio neslaganje sa odlukom Sobranja, ocenivši da se “promena Ustava vrši na neustavan, nelegitiman, nasilan i kriminalan način, putem pritisaka, pretnji, ucena i pazarenja.” Zatražio  je vanredne parlamentarne izbore zajedno sa predsedničkim izborima, koji su predviđeni na proleće.

Zaev je na prvoj konferenciji za štampu naglasio da će SDSM ozbiljno da prouči predlog vanrednih parlamentarnih izbora ali da je njegovo lično mišljenje da Mickoski traži izbore ali „ moli Boga da se ne dese”.

Dok je dvotrećinska većina usvajala ustavne promene, opozicija, predvođena Mickoskim, okupljala se tri dana ispred Sobranja na snegu, što je u jednom trenutku ličilo na paralelni parlament u pravoj zimskoj idili. Po oceni Socijaldemokratske partije, ljudi koji su demonstrativno na ulici izražavali nezadovoljstvo ustavnim promenama nazvani su pristalicama antizapadne ideologije (koja je bliža ruskoj politici).

Bivšem premijer Nikola Gruevski koji je dobio azil u Mađarskoj, napisao je na Fejsbuku, aludirajući na poslanike da ne glasaju: „Za Grčku je Prespanski dogovor apsolutni trijumf, a za Makedoniju nacionalna katastrofa…”

Sa sobranjske govornice mu je odgovorila ministarka iz njegove vlade Elizabeta Kamčevska, rekavši da su promene urađene jer je to cena grešaka iz prošlosti, misleći na vreme kada je on rukovodio zemljom.

Ona je jedan od osam poslanika iz redova VMRO-DPMNE koji su glasali za novo ime Makedonije. Svih osmoro izbačeni su iz partije jer su podržali promenu Ustava.

Po rečima premijera Makedonije Zaeva, kako je nedavno objasnio za „Politiku”, Protokol o pristupanju Makedonije u NATO biće potpisan krajem januara ili početkom februara. Ratifikacija tog dokumenta i Prespanskog dogovora, kako se očekuje, dogodiće se u grčkom parlamentu u istom danu na istoj sednici parlamenta.

Potvrda ovakve politike makedonskih vlasti od strane naroda očekuje se već na narednim predsedničkim izborima, za četiri meseca. Ključ odluke i dalje drže Albanci, kao što drže sve značajne odluke u poslednje vreme, što se dokazalo po ko zna koji put kao i u ovom slučaju ustavnih promena u Makedoniji.

Koalicija na vlasti traži kandidata, a prema prema svim informacijama, i iz diplomatskih izvora, političar, koji može da usaglasi potrebe  unutar zemlje, između Albanaca i Makedonaca i potrebe zapadne politike jeste Zoran Zaev. Opozicija će svog kandidata tražiti preko partijski raspisanog konkursa.