Faraonska moda

Ni jednostavnije haljine ni efektnijeg utiska! Crvena i zlatna na manekenki koja statira kao lepotica drevnog Egipta. Na glavi je crna kosa sa šiškama koje pokrivaju čak i trepavice. Oko lika zaleđenog izraza je oreol od zlatnih ukrasa koji obasjavaju lepo i mirno lice. Bretele na haljini su takođe „zlatne” jednostavne, sa zmijolikim završecima. Onda pogled klizi niz bogato nabranu suknju od fine tkanine blistavo crvene boje, zatalasanu strujanjem vazduha koji naglašava nabore. Još niže su bosa stopala obučena u predivne zlatne sandale, efektne koliko i jednostavne, sa lakim ravnim đonom i jedva nešto malo podignutom petom. Kaiši koji obuhvataju gležnjeve takođe podsećaju na drevna vremena, sjaj i zlato, gracioznost i eleganciju. Jedna noga je na podu, drugom je žena zakoračila i zaledila se u hodu. Kao na starim reljefima.

I ruke su u funkciji iste ideje. Jedna je u pozi kao sa starih iskopina, druga je pomerena i zaustavljena u vremenu. Ona je kruto odmaknuta od tela da bi se na njoj istakao jedan istinski egipatski simbol „a la Kleopatra”. To je narukvica oko ručnog zgloba koja se nastavlja u nadlanicu a ova u prsten.

Sve to je čitava jedna estetska konstrukcija u kojoj dominira zmija i koja je mnogo više od pukog nakita za ukrašavanje žene.

Ova vrhunska stilizacija govori nam da je kreator prilikom dizajniranja haljine i svega drugog što haljinu prati imao u vidu celinu utiska. Sve na ovoj slici ima podjednaku važnost − i haljina i cipele i nakit i frizura i boje i pokret i stav i pogled.

Po mom mišljenju, ovo je esencija modnog dizajna, njegova suština i smisao. Poenta talenta, izvedbe i uspeha. Misterija prastarog u modernim vremenima.

Kenzo je nakratko napustio samuraje, kamikaze, Kabuki − pozorište i haiku − poeziju. Skoknuo je do Tutankamona i tamo sreo lepu ženu. I to je to.

Kenzo Takada

Japanski modni dizajner, rođen je u Kjotu 1940. godine. Završio je Visoku školu za umetnost, ali je oduvek bio zainteresovan za dizajniranje odeće. Svoje prve skice i ideje objavljivao je u modnim časopisima u Tokiju, gde je izazvao veliko interesovanje. Godine 1964. odlazi u Pariz, gde se ističe svojim smelim idejama, radi i izlaže male kolekcije neobičnih linija. Početkom 70-ih godina otvara u Parizu sopstveni studio i radnju u kojoj su se mogli kupiti njegovi ekstravagantni modeli − unikati. Kenzo je ubrzo postao poznat, popularan i tražen, zbog svojih izuzetno smelih kombinacija boja, zbog svoje vrhunske trikotaže i naročito zbog veoma uspešnog kombinovanja uticaja Istoka i Zapada. To se ogleda u modernoj odeći sa primesama japanske tradicije potekle iz nošnji samuraja ili kostima iz pozorišta Kabuki. Rafiniranom stilizacijom uspeo je da pomiri savremeno i tradicionalno na način koji su žene − oberučke prihvatile.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs