Ponovo o pružnim prelazima

Vest o teškoj nesreći na pružnom prelazu kod Niša, svi smo, valjda, doživeli sa prevelikom tugom i prevelikim besom. Zar je moralo to da nam se dogodi – ponovo i ponovo... Za sedam smrti i onoliko teško povređenih, kažu mediji, kriv je vozač autobusa, što i nije sporno. Ali, da li samo vozač?

U nekoj tamo normalnoj zemlji, na primer Japanu, da se ovako nešto desi (ako je to uopšte moguće), ministar saobraćaja bi odmah podneo ostavku, a možda izvršio i harakiri. U našoj Srbiji, ministar saobraćaja reče (ako je verovati medijima) otprilike ovo: Pa na tom prelazu se do sada ništa nije desilo!

Pitam ministra saobraćaja Srbije (a verujem da bi isto pitala i većina građana) prvo, koliko je po „pravilima” ministarstva (pisanim ili nepisanim) potrebno da pogine ljudi na prelazu, da bi taj prelaz „zaslužio” adekvatno obezbeđenje? Drugo, kud se dedoše 12 miliona evra (prema nespornim podacima), koje je Svetska banka dala bespovratno Srbiji, upravo u svrhu obezbeđenja pružnih prelaza? Nadam se, iako sumnjam u to, da ću zajedno sa građanima Srbije, a prvenstveno sa unesrećenim porodicama, rođacima i prijateljima žrtava, dobiti odgovor na ova pitanja.

P. S. Pitam i nadležnog javnog tužioca da li smatra da, pored vozača autobusa (koji će odgovarati), ima i još nekog ko bi mogao da mu „pravi društvo” u optužnici, ili će se i dalje ići linijom manjeg otpora, a nama građanima ostaje da kada se nađemo na pružnom prelazu, molimo Boga da voz ne naiđe!

Miloš Ristić,

Zemun