Slavlje prođe, kilogrami ostaju

Zbog neumerenosti u jelu i piću, kao i svake godine tokom prazničnih slavlja, mnogi će završiti kod dežurnog lekara. Neki će već do kraja zime biti teži između dva i pet kilograma, poneko i više, jer januar je u Srba mesec kad se samo misli na jelo i praznovanje. Zimi jedemo malo „težu” hranu: tu je zimnica, sušeno meso, jači obroci i unosi se više kalorija. Mnogo manje se krećemo zbog lošeg vremena i snega, a tu su naša slavlja... i eto, zdravstvenih problema u najavi.

Mnogi čitaoci će prigovoriti da ovakvim savetima narodu uzimamo ono malo zadovoljstva koje još pronalaze u dobroj hrani i slavskim druženjima, ali lekari koji vide posledice praznovanja bez mere, tvrde da ova uputstva nisu suvišna. Višak kilograma je čak u drugom planu, ali previše hrane može da izazove opasne hipertenzivne krize, kad je teško predvideti šta može da izazove nagli skok krvnog pritiska. Osim toga prejedanje izaziva i brojne probleme organa za varenje, pre svega, napade žučne kese ili akutno zapaljenje gušterače.

– Špekuliše se odavno da u zimskom, prazničnom periodu dobijemo u proseku između dva i više od pet kilograma! Tek u poslednjih desetak godina pojavilo se dosta velikih studija na tu temu. Rezultati istraživanja kažu da najmanje kilograma dobijaju oni koji inače nemaju nikakav problem sa težinom, a najviše oni koje označavamo kao potencijalno gojazne. Da se podsetimo, to su oni čiji je indeks uhranjenosti BMI više od 30 – kaže profesor Medicinskog fakulteta dr Jagoda Jorga, specijalista za ishranu

Znak za uzbunu po njoj je nešto drugo: utvrđeno je da čak i mladi, normalno uhranjeni studenti, tokom praznika dobijaju više masnog tkiva, a gube mišićnu masu! Drugim rečima, čak i kad vaga ne pokazuje da je ukupna težina povećana, analize strukture tela kažu da se zbog neumerenosti u jelu tokom praznika povećava količina masti na račun mišića. Veći procenat masti u telu loša je vest za svakoga.

Potrebno je mnogo vremena da se spontano izgube dobijeni kilogrami – u proseku, kažu istraživanja, do Uskrsa se izgubi polovina dobijene težine, i to kod onih koji nemaju problem.

Kod većine koji su u praznike ušli sa viškom kilograma težina se ne vraća na početnu čak ni posle pet meseci, već uvek zaostaju neki viškovi. Oni pojedinačno izgledaju beznačajni – kilo do kilo i po, ali godina za godinom, u četrdesetim se probudiš sa 10 do 15 kilograma viška.

– Da skratimo dugačku priču: i tokom zimskih slavlja, a i inače, oko dva kilograma koje smo dobili smatraju se prihvatljivom varijacijom u telesnoj težini i u naredne dve nedelje, ovaj višak može – ako se potrudite – da se izgubi. Da bi to postigli, dovoljno je svoju ishranu dovesti u red – navodi dr Jorga.

Praznici ne služe da se izležavamo pred televizorom, davimo u izobilju hrane i spavamo bez „satnice”, već da više šetamo i družimo se, ali dobar je savet i da se pridržavamo svog termina za jutarnje ustajanje. Da preživimo sva slavlja najjednostavnije je držati se satnice i onoga što su uobičajene porcije.

Kalorijske bombe

O zdravlju i kilogramima treba malo više da se razmišlja dok se priprema hrana, jer je to lakše nego kad se sedne za pun sto i kad je teško kontrolisati se. Doktorka Jagoda Jorga podseća da je u procesu pripreme moguće od „najzdravijeg” napraviti pravu energetsku bombu i dodaje da je za to njen omiljeni primer – musaka od pohovanog plavog patlidžana. To je, inače, niskokalorično, a nutritivno sjajno povrće, ali kada ga pohujemo, njegova kalorijska vrednost od samo od 25 kalorija naraste na 700 kalorija – znači upija ulje kao sunđer, pa od sjajne kombinacije povrća, mesa i jaja – dobijamo biogorivo!

REČ STRUČNjAKA: Profesor dr Jagoda Jorga, specijalista ishrane

Šećerno masni cunami

Ono što u organizmu nastaje kao posledica neumerenosti u jelu, profesor dr Jagoda Jorga specijalista ishrane naziva šećernim i masnim cunamijem!

– Izlažemo se riziku od akutnog zapaljenja pankreasa zbog unosa velikih količina masti odjednom. To se događa na primer, kod ljudi, koji poste, a za Božićni ručak unesu odjednom veliku količinu masti, a prethodno već imaju problem sa viškom masnoća, pre svega triglicerida u krvi. Ovo može opteretiti pankreas u tolikoj meri da dođe do akutnog otkazivanja, što je vrlo opasno stanje.

Drugi ozbiljan izazov za organizam jeste količinski preobilan obrok kada rizikujemo da se želudačni sadržaj vraća u jednjak, naprosto zbog pretovarenosti, a posebno kod osoba koje imaju želudačnu kilu.

Velika količina šećera odjednom takođe je metabolički izazov – gotovo je svima poznat test funkcije pankreasa sa 75 g šećera – a malo kome pada na pamet da će tu istu količinu dobiti od veće čaše sveže ceđenog soka, a da ne pominjemo druge napitke. Svaki put kada se prejedemo ili smo neumereni u jelu, pankreas teramo na maksimalni rad.