Druga, pristojna Srbija

Kada bi se danas našao pesnik koji bi iz nekog razloga odlučio da napiše savremenu verziju „Božanstvene komedije”, jedan od početnih krugova pakla bio bi zacelo rezervisan za korisnike društvenih mreža; utoliko pre ako bi se poreklo pomenutih korisnika vezivalo za ovaj deo Balkana. Ako ima ičeg dobrog u toj nesumnjivoj verbalnoj infekciji ovdašnjeg javnog prostora, onda je to saznanje da se moramo pomiriti s tim da je odavno prestala da važi ona podela na dve Srbije: prvu, vladajuću, po pravilu bahatu, sirovu i nekulturnu, i onu drugu, opozicionu, navodno građansku i pristojnu.

Davno su, naime, izbrisane razlike između onoga što na „Tviteru” i „Fejsbuku” objavljuju najzagriženiji pobornici slobodnog, neinhibiranog govora sa najrazličitijih strana političkog spektra. Ponekad se tu nađu i lingvistički „povratnici” poput Željka Veselinovića, jednog od lidera opozicionog Saveza za Srbiju, koji je u septembru objavio onaj čuveni homofobični tvit na račun premijerke Brnabić, a pre neki dan je suprugu pokojnog Olivera Ivanovića nazvao „ženom đavolom”, iz evidentno političkih razloga, pošto je odbila da učestvuje u protestnoj šetnji opozicije.

Ponašanje tzv. druge Srbije, kad je reč o verbalnim izgrednicima s njene strane, nije samo indolentno i licemerno („on je naš, progledaćemo mu kroz prste ovaj put”), nego je to licemerje obojeno još i neskrivenim pragmatizmom („trebaće nam u borbi protiv ove vlasti”). Tako je nedavno Vesna Pešić, ugledni građanski aktivista i borac za ljudska prava, na vest da je glumac Sergej Trifunović istakao kandidaturu za mesto predsednika Pokreta slobodnih građana (PSG) reagovala negativnim tvitom, izjavivši kako „politika nije za glumce”, a Trifunović je, uz to, još neozbiljan. Međutim, iza onog što je Pešićeva eufemistički nazvala „neozbiljnošću” krije se nešto drugo, mnogo ozbiljnije: Trifunovićev verbalni primitivizam, kojeg je ovaj u bezbroj prilika dosad javno ispoljio u svom nepresušnom tviter-aktivizmu; njegove psovke i uvrede na račun raznih javnih ličnosti; neumesno apostrofiranje Zvezdana Jovanovića u tvitu povodom fudbalskog meča; da ne pominjemo Trifunovićevo nikad dovoljno okajano prijateljevanje s Legijom. Ukratko, to je ono što ga diskvalifikuje za lidera prograđanskog pokreta – a ne njegova navodna „neozbiljnost”.

Poseban slučaj predstavlja privođenje radio-voditelja Daška Milinovića; povod je bio njegov tvit upućen narodnom poslaniku iz redova SNS-a Vladimiru Đukanoviću, koji glasi: „Fašistički vepru, nećemo ti dvaput reći, na ražnju ćeš se peći”. Pomenuti tvit bio je odgovor na Đukanovićev tvit upućen poslanici Mariniki Tepić, povodom njenog nezadovoljstva izbornim rezultatima u Lučanima, pri čemu je koristio slogan desničarskih grupa koje su joj već pretile: „Marinika, shvati, nećemo stati!” Obojica su dali iskaze u Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ali je, za razliku od Đukanovića, Milinović zadržan u pritvoru 13 sati.

Milinovićevo objašnjenje bilo je sledeće: „Onaj ko koristi nasilnički jezik mora da bude spreman da otrpi kritiku” (makar ta „kritika” bila data u formi pretnje da će se dotični peći na ražnju). Opozicioni mediji namah su Milinovića uzdigli u status bezmalo kultnog „satiričara” aktuelnih društvenih prilika, duhovitog voditelja koji se protiv svakog režima bori nesputanom, britkom rečju što ne podleže nikakvoj cenzuri; građanski krugovi jedva su dočekali da ponovo u zagrljaj prime svog razmetnog sina. Kolumnista A. Kišjuhas napisao je čitav panegirik u slavu Milinovića, čiji su tvitovi, po njegovom mišljenju, „krajnje subverzivni i transgresivni, koliko i beskrajno duhoviti”.

Izvinjavamo se čitaocima što ćemo na ovom mestu navesti nekolike primere tih „beskrajno duhovitih” Milinovićevih tvitova. Za početak, jedan božićni, u kojem autor svom sabesedniku izražava želju „da mu za Božić umru svi dragi”; pa jedan hrišćansko-milosrdni, gde adresatu poručuje kako „bi voleo da ovaj umre od raka i da ga boli sve”; ili oni nabijeni seksualnom i koprofilijskom fantazijom, gde se u istoj rečenici pominju majka, ženski polni organ i izmet, dok Milinović na sve to pridodaje i adresatovog oca koji ceo prizor „gleda iz invalidskih kolica”, itd. Nadamo se da je čitalac već stekao dovoljno jasnu sliku o Milinovićevim aktivnostima na internetu, pošto su ostali tvitovi jednostavno neprenosivi, čak ni uz korišćenje zvezdica u okviru „zabranjenih” ili odveć vulgarnih reči koje nisu pogodne za javnu upotrebu.

Hoću reći sledeće: krajnje je licemerno da nam isti oni koji, s jedne strane, tvrde da  Pink, „Zadruga” i „Parovi” predstavljaju Sodomu i Gomoru, istovremeno, s druge strane, drže propovedi o boljem svetu, koristeći vokabular i sintaksu kakvima se ne služe ni poslednji pijanci u seoskoj birtiji

Prevodilac i esejista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista