Čemu uopšte diskusija o Dimitriju Ljotiću

Diskusija o Dimitriju Ljotiću je, po mom mišljenju, sada posle toliko godina od završetka Drugog svetskog rata, nepotrebna. Poznato je da je on, kao političar, pre Drugog svetskog rata bio jedan od najžešćih nacističkih i antisemitskih ideologa u našoj zemlji, a da je za vreme nemačke okupacije sa svojim jedinicama (u narodu nazvanim „ljotićevcima”) bio najverniji sluga Nemaca. U to sam se lično uverio i dobro se sećam svega što su radili.

Moja majka i ja smo uspeli da pobegnemo iz zatvora četnika Koste Pećanca (koji su takođe služili Nemcima, ali srećom nisu dugo trajali) pa smo se krili oko dve i po godine u Homoljskim planinama da bismo izbegli Holokaust. Preživeli smo nekako te ratne godine uz pomoć ljudi iz tog kraja. Ljotićevci su sami ili s nemačkim jedinicama pravili „potere” izlazeći  u planinu gde su  lovili Dražine jedinice i nas (jer je za nama, posle bekstva iz zatvora, bila izdata poternica),  a često su odvodili i sasvim nevine ljude. Po svom ponašanju bili su gori nego Nemci pa se, zbog njihovih postupaka, narod više plašio ljotićevaca nego Nemaca.

Po završetku rata smo saznali da su ljotićevci pomagali nemačkim jedinicama pri hvatanju i odvođenju naroda na gubilište u Kragujevcu.

Nikakvo „naučno” tumačenje koje bi pravdalo Ljotića i njegovu  saradnju sa okupatorom ne može biti prihvatljivo.

arh. Aleksandar Ajzinber