Чему уопште дискусија о Димитрију Љотићу

Дискусија о Димитрију Љотићу је, по мом мишљењу, сада после толико година од завршетка Другог светског рата, непотребна. Познато је да је он, као политичар, пре Другог светског рата био један од најжешћих нацистичких и антисемитских идеолога у нашој земљи, а да је за време немачке окупације са својим јединицама (у народу названим „љотићевцима”) био највернији слуга Немаца. У то сам се лично уверио и добро се сећам свега што су радили.

Моја мајка и ја смо успели да побегнемо из затвора четника Косте Пећанца (који су такође служили Немцима, али срећом нису дуго трајали) па смо се крили око две и по године у Хомољским планинама да бисмо избегли Холокауст. Преживели смо некако те ратне године уз помоћ људи из тог краја. Љотићевци су сами или с немачким јединицама правили „потере” излазећи  у планину где су  ловили Дражине јединице и нас (јер је за нама, после бекства из затвора, била издата потерница),  а често су одводили и сасвим невине људе. По свом понашању били су гори него Немци па се, због њихових поступака, народ више плашио љотићеваца него Немаца.

По завршетку рата смо сазнали да су љотићевци помагали немачким јединицама при хватању и одвођењу народа на губилиште у Крагујевцу.

Никакво „научно” тумачење које би правдало Љотића и његову  сарадњу са окупатором не може бити прихватљиво.

арх. Александар Ајзинбер