Fizička aktivnost kao lek

Svetski dan kretanja, koji se širom planete obeležava 10. maja, kod nas je ostao u senci održavanja izbora, ali koliko već naredne subote, pa tokom celog leta, građani će moći da nadoknade propušteno.

Na trim-stazi u beogradskom parku Košutnjak, svake subote, od 10 do 13 časova tokom celog leta čekaće ih lekari Instituta za javno zdravlje Srbije, koji zajedno sa kolegama iz Udruženja stručnjaka za rekreaciju Beograda i sa DIF-a sprovode projekat Rekreativnog savetovališta. Od lekara i stručnjaka Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje svi mogu da dobiju savet o tome koliko trčanja i znojenja im je potrebno da bi bili zdraviji, ali i da izmere svoju težinu i visinu, dobiju proračun indeksa telesne mase, urade test opterećenja na 1.300 metara dugoj trim-stazi, bilo da trče ili tek lagano hodaju, da provere vrednosti triglicerida i holesterola, ali i da izmere vrednosti takozvane rezidualne vode, odnosno zadržavanje vode u organizmu. Zainteresovani mogu od lekara da dobiju odgovor i na pitanje zašto ih već pri laganoj šetnji zabole kolena, ili što im „skače” pritisak dok brzo hodaju trim-stazom, jer građani mogu da isprobaju i aparat kojim im pri brzom hodu ili šetnji meri puls.

Košutnjak nije jedino mesto gde građani mogu da dobiju savet o tome koliko je fizička aktivnost važna za zdravlje.Preventivni centri u domovima zdravlja i svaki lekar opšte prakse, ali i pedijatar, prema rečima primarijusa dr Đurđe Kisin, načelnika Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut”, treba da motiviše i mobiliše svog pacijenta da shvati da je redovna aktivnost podjednako važna kao i pravilna ishrana ili lek koji uzima svakoga dana.

– Radni dan naših ljudi je sve duži, a i kada dođu kući okupirani su egzistencijalnim problemima, pa roditelji deci dozvoljavaju da pred kompjuterom provode i više od tri i po sata, a zaboravljaju se stare, dobre dečje igre žmurke, školice, preskakanja konopca na igralištu ili u dvorištu. Za sve uzrasne grupe važi podsećanje da moramo više da se krećemo. Zašto zajedno sa svojom decom ili partnerom ne bismo dve, tri autobuske stanice prošetali, umesto liftom do petog sprata išli pešice, a vikendom organizovali provod u prirodi? Međutim, za svako profesionalno bavljenje sportom moramo se posavetovati sa lekarom – preporuka je doktorke Kisin.

Da su nam saveti ovakve vrste potrebni potvrđuje podatak da je, po poslednjim podacima o životnim stilovima i zdravlju, više od dve trećine odraslog stanovništva u Srbiji fizički neaktivno, preciznije 67,7 odsto, a najmanje 30 minuta redovne fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, pet puta nedeljno, smanjuje rizik od bolesti srca, dijabetesa, nekih vrsta raka. Kako ljudi ne bi imali dilemu šta znači biti fizički aktivan, stručnjaci objašnjavaju da to predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije,odnosno do sagorevanja kalorija. Brzo hodanje, penjanje uza stepenice, šetnja, ali i usisavanje, pranje prozora, vožnja bicikla, plivanje, trčanje, košarka, fudbal – sve se računa, samo se pokrenite, apeluju lekari.

Doktorka Kisin naročito naglašava značaj fizičke aktivnosti u razvoju dece i mladih, ali i za najstarije. Za stare ljude kretanje nije samo važno za metabolizam, već je to način da izbegnu samoću, da se druže, upoznaju, izbegavaju depresiju…

Da bi se sačuvalo i unapredilo zdravstveno stanje, preporučuje se minimum 30 minuta redovne, umerene, pravilno dozirane svakodnevne fizičke aktivnosti,što je dovoljno za očuvanje zdravlja. Za one koji broje kalorije to znači sagorevanje 150 kalorija dnevno.