Da li je vreme za članstvo u NATO?

Srbija u oblasti odbrambene politike najviše sarađuje sa zemljama članicama NATO, od njih prima i najveće donacije za vojsku i aktivna je u međunarodnim vojnim vežbama i misijama UN i EU širom sveta, navodi Institut za evropske poslove u analizi da li je 20 godina posle NATO bombardovanja vreme za članstvo u alijansi, prenosi Tanjug.

Institut navodi da je, ukoliko se posmatra nivo saradnje sa NATO, vreme je za članstvo, ali da građani ne znaju sve činjenice o odnosu Srbije sa tom vojnom alijansom.

Podsećaju i na rezultate ispitivanja javnog mnjenja, koji su objavljeni prošle godine, a prema kojima se članstvu Srbije u NATO protivi 84 odsto građana, a 62 odsto građana ne bi prihvatilo izvinjenje Alijanse za agresiju na Jugoslaviju.

U analizi se navodi da je SAD najveći pojedinačni donator odbrambenom sistemu Srbije od 2005. do 2017. godine, sa kojom je Srbija od 2008. do 2017. potpisala 46 sporazuma i dobila približno 20,5 miliona evra.

Sledeći na listi najvećih donatora su Kina, sa 10,3 miliona evra, Turska sa deset miliona evra, Norveška sa četiri miliona i Danska sa 2,3 miliona evra, dok su najmanje donirale Rusija, približno 45.000 evra, Češka, Grčka, Francuska, Holandija i Švajcarska.

Kad je reč o međunarodnim vojnim vežbama, Srbija je bila veoma aktivna, posebno u poslednjih šest godina, kada su srpski vojnici učestvovali u 11 međunarodnih vojnih vežbi u saradnji sa NATO kao i u 98 međunarodnih vežbi u saradnji sa državama članicama NATO.

Pripadnici vojske su od 2003. do ove godine učestvovali u sedam mirovnih misija Ujedinjenih nacija, od kojih su dve završene, a pet je u toku, kao i u šest mirovnih misija EU.

Od 2012. do juna 2018. godine, u ovim mirovnim misijama bilo je angažovano 2.866 pripadnika i 316 pripadnica vojske Srbije.

Inače, prošlogodišnje istraživanje je pokazalo da oko 10 odsto građana podržava članstvo u NATO, dok je neodlučnih šest odsto, pri cemu su najmanju podršku ulasku u taj vojni savez pokazali ispitanici iz Beograda.

Upitani za razloge bombardovanja, 17 odsto građana je navelo politiku Slobodana Miloševića, 15,2 odsto interese i političke razloge SAD i Zapada, a 12,6 odsto etničko čišćenje Srba na Kosovu i Metohiji.

Oko dve trećine građana se protivi bilo kakvoj saradnji Srbije i NATO, dok 26 odsto, uglavnom visoko obrazovanih, podržava tu saradnju.

Prošlogodišnje ispitivanje je pokazalo i da građani ocenjuju odnose Srbije i NATO prosečnom ocenom 2,01.