Koliko bi Rusiju koštao Madurov pad

BERLIN - Socijalističke vlasti Venecuele mogle bi da padnu svakog trenutka, što će se veoma odraziti na ruske interese, i to ne samo politički, jer Rusija u Venecueli ima poslove vredne milijarde dolara, ocenjuje danas Radio „Dojče vele”.

Pogledi su najpre usmereni na najveći ruski naftni koncern „Rosnjeft”, koji učestvuje u ukupno pet projekata državnog energetskog koncerna Venecuele PDVSA, napominje DV.

U tim projektima ruska firma ima 26 do 40 odsto učešća, i postavlja se pitanje: „Kolika je verovatnoća da će to otići u nepovrat?”.

„Trenutno deluje da je malo izgledno da sledeća vlast, ukoliko smeni Madura, krene putem nacionalizacije ili oduzimanja imovine stranim investitorima. Može biti da su preuranili svi oni koji su krajem prošle sedmice na berzi pojurili da prodaju akcije „Rosnjefta”. Sve ovo naravno pod uslovom da je ruska kompanija u skladu sa zakonom ušla u projekte u Venecueli i da u igri nije bila korupcija”, navodi se u tekstu.

Prema podacima iz 2017, „Rosnjeft” je Venecueli suštinski odobrio kredit od šest milijardi dolara, a to je vraćeno učešćem u pomenutim projektima i naftom, podseća radio.

„Šef ruskog giganta Igor Sečin je čak prošlog novembra morao lično da ode u Karakas jer je bilo zastoja u dogovorenim isporukama. Ali, kreditni ugovor ističe već tokom ove godine i može se pretpostaviti da je „Rosnjeft” već dobio veći deo onoga što je uložio”.

Komplikovanija situacija je, po „Dojče veleu”, kada je u pitanju kredit koji je Moskva odobrila Karakasu kako bi kupio rusko oružje.

Prema napisima ruske štampe, Moskva je u te svrhe u poslednje dve decenije dala oko jedanaest milijardi dolara. Nije poznato koliki je deo otplaćen. Ima informacija da je venecuelanski dug reprogramiran i da je Rusija odobrila povoljnije uslove od onih koji su prvobitno važili, piše u analizi DV-a.

„Nejasno je i da li bi iduća vlast u Karakasu vratila ove dugove s obzirom da je Kremlj uvek podržavao Madura i njegovu stranku. Ukrajina, recimo, do danas odbija da vrati milijardski kredit Rusiji koji je odobren 2013. godine dok je u Kijevu još vladao proruski predsednik Viktor Janukovič”.

U slučaju Venecuele ruske pare, pak, dodaje se dalje, nisu sasvim izgubljene jer su makar otišle na ruske kalašnjikove, borbene avione, helikoptere i tenkove, čime je, smatra DV, Rusija praktično subvencionisala svoju industriju naoružanja.

„Pretpostavlja se da bi u slučaju pada Madurovog režima finansijski gubitak Rusije bio oko jedanaest milijardi dolara ili malo više od toga. Ali to će se ispostaviti kao sitnica u poređenju sa gubicima na tržištu nafte ukoliko bi se Venecuela ubuduće odlučila da jako poveća obim proizvodnje i time obori cenu na svetskom tržištu”.

U pitanju je zemlja čija se nalazišta opisuju kao najveća na svetu. Ipak, tokom dvadeset godina socijalističke vladavine, najpre pod Ugom Čavesom, a onda Madurom, naftna industrija zemlje dotakla je dno. Venecuela na svetskom tržištu danas ne igra gotovo nikakvu ulogu, navodi radio.

„Ukoliko naftni sektor ponovo bude uspostavljen po principima tržišta, te delimično pređe u ruke američkih i drugih zapadnih koncerna koje su socijalisti proterali, to će nesumnjivo voditi znatnom rastu proizvodnje. To neće ići ekspresno, ali kada se budu sklapali novi dugoročni ugovori o nabavci nafte, taj energent bi mogao da bude znatno jeftiniji. To bi zbilja bio horor za rusku privredu”, ocenjuje „Dojče vele”, prenosi Tanjug.