Gde je Ivica Iliev?

Besparica ozbiljno drma „crno-bele” i ako se ovakvo stanje i dalje bude nastavilo, Partizanu sigurno preti kriza, koja bi mogla da uzrma temelje kluba sa najvećom fudbalskom tradicijom u ovom delu Evrope. U Humskoj ne kriju da je sadašnji trenutak težak, ali, očigledno je da su čelnici kluba gotovo svu energiju usmerili na odbranu stadiona. Nakon izvojevane pobede za zelenim stolom, kratkog slavlja, sada ostaje da se vidi kako se i na koji način izboriti sa finansijskim nedaćama.

Partizan i Crvena zvezda, ali i nekadašnji klubovi iz bivše Jugoslavije, Dinamo i Hajduk, uglavnom se oslanjaju na prodaju mladih igrača. Tako su ove zime Splićani za Antu Palversu od Manlčester sitija dobili 6,3 miliona evra, dok je zagrebački Dinamo glatko odbio jedan španski klub, koji je bio spreman da izbroji čak deset miliona evra za super talentovanog Antonia Marina, osamanestogodišnjaka iz Dinama. Šta bi Partizan uradio da je imao takvu ponudu? Bez razmišljanja bi, a sigurni smo i za mnogo manje para, prodao svoje najtalentovanije mlade fudbalere.

Mnogi zaboravljaju da je za dolazak Leonarda i Evertona, fudbalera koji su ostavili dubok trag u Partizanu, najzaslužniji Ivan Tomić, a ne kako su mnogi ranije prepisivali te zasluge sportskom direktoru Ivici Ilievu. Potvrdilo se još jednom da je sportski sektor „crno - belih” u krizi, da i u ovom prelaznom roku, koji se završava za tri dana, klub iz Humske nema ni jedno dobro rešenje ili ideju koja bi bar zagolicala maštu mnogobrojnih navijača.

Očigledno da se i sada čelnici kluba iz Humske, kao i njihovi prethodnici, uglavnom oslanjaju na usluge jednog čoveka – poznatog menadžera Falija Ramadanija. Saradnja sa čovekom koji je u kasu kluba uneo na desetine miliona evra, traje još iz vremena Žarka Zečevića. U međuvremenu, bilo je i opasnih razmirica između menadžera i čelnika kluba, (najviše oko transfera Andrije Živkovića u Benfiku) ali su se ,,crno – beli” po nekom nepisanom pravilu uvek vraćali na njegov šalter. I sada, pred finiš prelaznog roka u Partizanu gledaju ka ovom čoveku, koji očigledno ima izvanredne prolaze u mnogim velikim evropskim klubovima. Praktično, stiče se utisak, da Partizanu i nije potreban sportski direktor, kada ima odličnu saradnju sa Ramadanijem...

Iz Turske stižu vesti da bi Partizan ovih dana mogao da proda Sašu Zdjelara i Svetozara Markovića. Očigledno da se čelnicima kluba i te kako žuri, jer je kasa portpuno prazna, pa za normalno funkcionisanje kluba, koji mesecima diše na škrge, potreban je svež kapital.

E upravo, u ovom grmu leži tajna mnogih klubova. Primera radi naše komšije iz Zareba su godinama po svaku cenu drže visku cenu za svoje fudbalske dragulje. Dok kod nas, u tome posebno prednjači Partizan, daroviti igrači se prodaju ispod svake tržišne cene. Sve dok članovi uprave ne shvate svoju glavnu funkciju, a to je da, kao i predsednik, stalno i iznova traže nova rešenja i novac koji je neophodan a ne da putuju sa ekipom, biće i nevolja i tužbenih pretnji za neizmirene dugove.

Ukoliko se dogodi da Zdjelar i Marković ipak odu u inostranstvo, Partizan će, bez obzira na neke buduće poteze, biti još slabiji nego što je bio. U čijem je interesu jedan takav sumorni scenario?

Na kraju, zna li neko gde je Ivica Iliev, jer ovo je vreme kada sportski direktor mora da pokaže koliko vredi. Makar i sa praznom kasom, jer kada je ona puna, onda je lako šepuriti se.