Novo energetsko raskršće – u Danskoj

Sibirski gas je politički škakljiv. Tečni gas iz pravca Amerike ili Katara je papreno skup. Ima li energetski zavisna Evropa bilo kakvu šansu za treću opciju mimo dve rivalske?

Danska, Poljska i Norveška veruju da je budući baltički gasovod upravo to: ozbiljna prilika da se izbegne ono što protivnici zovu „potpunom dominacijom” Rusije u daljem snabdevanju Evrope gasom i da odloži otklon ka preskupom energentu sa drugih kontinenata.

Tim povodom, a nakon 18 godina sporadičnih razmatranja, operateri gasnih mreža Danske i Poljske postigli su prošlog petka konačni dogovor o finansiranju 900 kilometara dugog gasovoda koji do 2022. godine treba da poveže norveška nalazišta gasa u Severnom moru, sa kopnenim terminalom Njehorže u Poljskoj.

Izgradnja baltičkog gasovoda (maksimalnog kapaciteta oko 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje), po ceni od oko dve milijarde evra, trebalo bi da počne u 2020. kada inače ističe tekući ugovor ruskog „Gasproma” o snabdevanju Poljske.

Zvanična Varšava u „Severnom toku 2” (planiranog završetka do kraja 2019. sa kapacitetom od 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, po ceni izgradnje od oko 10 milijardi evra) vidi „značajnu opasnost po svet, kao i za bezbednost evropskog kontinenta”, objavio je Jacek Čaputovič, poljski ministar inostranih poslova, prošle sedmice na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Odlučna da se otrgne zavisnosti od ruskog gasa (u potrošnji 17 milijardi kubnih metara gasa, Poljska 11 milijardi sada nabavlja od „Gasproma”), Varšava je od prošle jeseni žustro krenula u nove gasne inicijative, među kojima su: ulaganje od 220 miliona dolara u razvoj gasnog polja „Tomeliten alfa” u južnom priobalju Norveške, nove nabavke tečnog gasa iz Teksasa, tri licence za nova istraživanja gasa u Severnom moru i ubrzani pokret ka baltičkom gasovodu. Varšava sa budućim gasovodom ima velike planove.

„Baltički gasovod je deo budućeg sever–jug gasnog koridora, koji će povezati poljske terminale za tečni gas sa terminalima u Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj”, najavio je Kšištof Thoževski, poljski ministar energetike. Izvori u tom ministarstvu navode da Varšava planira i nove gasne konektore ka Litvaniji i Ukrajini.

U međuvremenu, Sten Arve Ejde, predstavnik norveškog gasnog operatera „Gasko”, na svečanosti povodom potpisivanja dogovora o finansiranju baltičkog gasovoda, potvrdio je da će nova veza nalazišta na Severnom moru sa Danskom doneti „još jednu priliku za isporuke gasa”, prenela je agencija Blumberg.

Zvanični Kopenhagen inače već niz godina razmatra varijante da Danska već od 2020. godine postane novo energetsko raskršće Evrope.

Sa planom da gradi krake novog baltičkog koridora prema Norveškoj na zapad i Poljskoj na jugoistok i istovremenom delikatnom ulogom u izgradnji „Severnog toka 2”, Danska tako danas ima novu ulogu u mapiranju trasa budućeg snabdevanja Evrope gasom.

Sa jedne strane, Danska je jedina država na trasi budućeg „Severnog toka 2” koja još nije izdala neophodne dozvole za izgradnju tog gasovoda kroz njene teritorijalne vode. Finansijeri i graditelji „Severnog toka 2” ovih dana ističu da još nisu povukli zahtev Kopenhagenu za odgovarajuće dozvole, kao i da u slučaju „odbijenice” postoji alternativna (ali prilično skuplja) opcija nastavka gradnje do nemačkog terminala krajem 2019.

Zdušna želja za otrzanje od sibirskog gasa i traganje za novim gasnim osloncima, u slučaju baltičkog toka suočava se sa najmanje dva više nego delikatna problema. Sa jedne strane, pitanjem kolike su u ovom času preostale norveške rezerve prirodnog gasa? Sredinom prošle godine Norveški direktorat za petrolej objavio je da će – ukoliko ne budu otkrivena nova nalazišta – proizvodnja gasa već 2025. godine početi da opada, javio je Rojters. Sa druge strane, prilikom postavljanja budućeg Baltičkog gasovoda, njegove cevi ukrstiće trasu sa cevima „Severnog toka 2”. Poljski „Gas sistem” (graditelj dela baltičkog gasovoda) treba tim povodom da sklopi sporazum sa „Gaspromom” – (inače vlasnikom projekta „Severni tok 2”). „To su tehničke diskusije, ali mogu da zamislim da bi ’Gasprom’ mogao da to odloži ili da učini ceo ovaj projekat mnogo dužim”, ocenjuje Robert Tomaševski, energetski analitičar iz Varšave.

Varšavi, Moskvi i Kopenhagenu će izgleda biti u interesu da sarađuju oko daljeg energetskog snabdevanja Evrope.