Anarhisti političarima ne veruju

Kragujevac – Ovdašnjim političarima, mahom, ne smeta sistem, žulja ih to što nisu na vlasti, na funkcijama koje im donose privilegije. Zato i nisu bogzna kako zainteresovani za proteste sugrađana koji već četiri subote šetaju gradskim ulicama, po hladnoći.

„Ko su ovi što protestuju, šta hoće, oni su, izgleda, i protiv vlasti i protiv opozicije, kao neki anarhisti”, razmišljanje je kragujevačkog opozicionara iz redova Saveza za Srbiju.

Retki su oni, poput Saše Milenića iz Pokreta slobodnih građana, koji građansku hrabrost i demokratske slobode smatraju neizostavnim segmentima političkog ustrojstva savremenog društva.

Posebno zanimljiva figura u kragujevačkoj politici je lider neregistrovane političke organizacije „Zajedno za Šumadiju” Veroljub Stevanović (1946), bivši gradonačelnik Kragujevca koji je gradom, kad se saberu svi mandati, vladao 14 godina.

Stevanović bi da dođe na vlast ponovo, ali ne tako što će pobedu izvojevati na ulici, ili u sadejstvu sa drugim opozicionarima, već tako što bi se sa vrhom SNS-a dogovorio oko tihe smene aktuelnog gradonačelnika Radomira Nikolića u Skupštini grada. Uostalom, tako je i mladi Nikolić preuzeo kormilo grada oktobra 2014, kada su ga podržali odbornici koji su dotad bili uz Veroljuba Stevanovića.

Stevanovićevi hvalospevi o državi koja pomaže Kragujevcu i istovremeno kuđenje gradske vlasti koja tu pomoć ne ume da iskoristi nisu tek obično koketiranje sa centralom Srpske napredne stranke, već svojevrsna politička taktika koja će mu, veruje, omogućiti da ponovo sedne u gradonačelničku fotelju. Boško Ničić iz Zaječara je tako već „završio posao”.

One opozicionare koji su mu poručili da je neprikladno biti protiv Nikolića, a istovremeno podržavati Aleksandra Vučića, Stevanović je nazvao „janjičarima”, sve pozivajući ih da se duboko zagledaju u svoju dušu i prisete kako su ga „izdavali iz ličnih razloga”. „Znam da vam Radomir nije meta”, replicirao im je Stevanović, aludirajući na kontakte pojedinih kragujevačkih opozicionara sa aktuelnim gradonačelnikom.

Ako pretpostavimo da su u pravu i Stevanović i opozicionari koji ga kritikuju, onda teza o kragujevačkim političarima kojima ne smeta sistem, već bi samo da se domognu vlasti – ko uz pomoć Vučića, ko u dogovoru sa Nikolićem – uopšte nije sporna.

Postoji samo jedan „mali problem”: SNS-u, izgleda, nisu potrebni ni jedni, ni drugi, dovoljno je što uz sebe ima SPS i ostale koalicione partnere, a na raspolaganju su mu i brojni bivši opozicionari koji su odavno „prodali veru za večeru”.

To je i zvaničan stav ove vladajuće partije: „Deo kragujevačke opozicije može samo da mašta da će ući u vlast. Kragujevačka vladajuća koalicija je stabilna i nema nikakvih pregovora sa bilo kim o eventualnim promenama”, izjavila je nedavno načelnica Šumadijskog okruga Biljana Ilić Stošić.

Ako stvari tako stoje, čemu onda da se nadaju kragujevački „anarhisti”? Jedan od viđenijih protestanata nam je rekao da će se nova vlast formirati na ulici, da će tu biti osnovana narodna skupština koja će, umesto parlamenta, donositi odluke u korist građana. „Ako bude trebalo, to će se i revolucijom postići”, dodao je naš sagovornik.

U kom, dakle, vremenu živimo? Jesmo li u 21. veku ili smo se vratili na početak 19. stoleća, kada se vlast u Srbiji osvajala sekirom? Nad tim pitanjem treba, pre svih, da se zamisle političari, kojima kragujevački „anarhisti”, s punim pravom, više ne veruju.