Avganistan: Šta ako Amerikanaci stvarno odu?

VAŠINGTON – Direktni pregovori u koje je administracija Donalda Trampa ušla sa talibanima otvorili su pitanje da li će odlazak američkih trupa iz Avganistana tu zemlju prepustiti tim istim nemilosrdnim ekstremistima, koje su Amerikanci, ulaskom u rat još 2001. godine, želeli odande da izbace.

Prema rečima glavnog američkog pregovarača Zalmana Halilzada, podrazumeva se da, pre eventualnog povlačenja trupa, talibani pruže garantije da Avganistan više nikada neće postati teroristička baza, prenosi Tanjug.

I dok diplomate i vojni zvaničnici izražavaju oprezni optimizam, istovremeno se pitaju da li će se talibani i vlada u Kabulu ikada dogovoriti da zajednički formiraju vladu, piše „Njujork tajms”.

Niko, takođe, nije siguran da li su talibani dovoljno jedinstveni da bi mogli da pruže bilo kakve garantije. Pored njih, u zemlji deluje oko 20 ekstremističkih grupa, među kojima i ogranci Al Kaide i Islamske države, pa o povlačenju treba razmišljati tek kada, možda i nakon par godina, domaće avganistanske snage postanu sposobne da se sa takvima nose.

Američke obaveštajne službe procenjuju da bi potpuno povlačenje Amerikanaca već u roku od dve godine dovelo do terorističkih napada na SAD i taj podatak Trampovi savetnici koriste da bi ga uverili da neke protivterorističke snage ipak treba da ostanu u Avganistanu.

U slučaju da zaista dođe do nekakvog napada na američkom tlu odgovornost bi, kažu oni, pala na Trampa.

Pregovori sa talibanima su se ubrzali nakon što je Tramp naložio Pentagonu da prepolovi broj vojnika u Avganistanu, kojih je sada 14.000. Trampu je, nakon epiloga sa blokadom federalne vlade, potrebna neka pobeda na planu spoljne politike, pa možda neće imati strpljenja za diplomatiju, konstatuje Njujork tajms.

Pitanje koje se pritom nameće je da li Trampova administracija želi samo da povuče trupe, ili da obezbedi postizanje sveobuhvatnog rešenja za Avganistan.

Iako mnogi smatraju da su lokalne snage dovoljno snažne da suzbiju talibane, avganistanski predsednik Ašraf Gani je, još pre godinu dana, rekao da bi bez američke podrške njegova vlada kolabirala, a vojska izdržala najviše šest meseci.

Zabrinutost Ganija potvrđuje i pismo koje je on ove nedelje uputio Trampu, u kome pristaje na smanjenje američkog prisustva - što znači i troškova koji dostižu dve milijade dolara godišnje - ali predlaže da ipak ostane oko 3.000 vojnika, da bi se, kako ukazuje, ispunili ciljevi zbog kojih su došli 2001. godine.

S druge strane, Ganijeva opozicija u Kabulu podržava američke planove sa talibanima, a njega nastoji da prikaže kao prepreku za mir i tvrdi da se on pregovorima protivi jer bi mu kvare planove da osvoji novi mandat. Zvaničnici Ganijeve vlade uzvraćaju, međutim, da opozicija podržava pregovore jer u njima vidi šansu da dobije mesto u prelaznoj vladi, iako time ugrožava stabilnost.

Rat u Avganistanu traje više od 17 godina, što je duže nego prvi i drugi svetski rat i korejski rat zajedno, i najduži je vojni sukob koji su SAD vodile u istoriji.