Delfini u Boki dobijaju „kumove” i zaštitu

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Nekada se u Kotorskom zalivu samo jedan delfin „odazivao” na ime Joca. Bio je atrakcija Kotorana i njihovih mnogobrojnih gostiju dok ga nije stigla ruka ljudske nebrige. U vodama od Ulcinja do Bara „kršteno” je nedavno 17 delfina, čime su udomljeni da bezbrižno krstare morem. Moglo bi se reći da su delfini, njih 17, pored imena dobili i staratelje koji taksom od 20 evra godišnje doprinose njihovoj sigurnosti, odnosno većoj brizi za sudbinu ovih dobroćudnih i inteligentnih sisara.

Među prvima koji se upisao u knjigu onih koji su „usvojili” delfina je, kako ga nazivaju, „barski Nemac”, u svetu poznat kao veliki aktivista za zaštitu životne sredine Mihel Bader.

Delfine u crnogorskom akvatorijumu već treću godinu prati i izučava ogranak turske Asocijacije za istraživanje morskih sisara (DMAD), preko čijeg je projekta „Montenegro delfin riserč” Bader i došao do sertifikata o „usvajanju” delfina Kinga, koji je ponosno uramio i postavio na zid svog stana. Sa svih strana sveta okupili su se volonteri DMAD u barskom naselju Ilino, odakle motre na delfine.

Prema rečima naučnog direktora DMAD dr Ajlin Akajabas, već je formirana značajna baza podataka o delfinima, od kojih je sedamnaest identifikovano i „imenovano” u priobalju od Ulcinja do Kotora.

Ona je tim povodom podgoričkom dnevniku „Vijesti” rekla da je ono što oni pokušavaju da utvrde to šta se dešava u morskom eko-sistemu Crne Gore, a u fokusu su nam delfini koji su ovde top predatori, neka vrsta morske policije, zaštitnici prirode i mora.

„Kroz upoznavanje onoga šta se dešava sa delfinima, videćemo i šta se dešava sa ribom, koja su to područja koja moraju biti zaštićena, da li je more zdravo ili ne. Sve te informacije dobijamo posmatrajući delfine, a pored toga oni su toliko ljupki i uživanje je biti u njihovom društvu”, kaže Akajabasova.

Kako kaže sedmično prate delfine sa kopna i jednom sedmično ih obilaze čamcem.

„Koristimo posebnu optičku opremu za njihovo posmatranje, praćenje i fotografisanje. Svaki od delfina koje pratimo ima svoje ime, oni su za nas individue”, reči su Akajabasove.

„Mladi naučni istraživači delfine prepoznaju i razaznaju po njihovim leđnim perajima jer, svako ima posebne ožiljke. Na osnovu toga i vodimo evidenciju koliko se koji od njih zadržava na kom mestu.”

Ova zaljubljenica u delfine dodaje da je Boka Kotorska njihovo omiljeno mesto.

Po rečima portparolke ovog tima, Melise Basmak, „usvajanje” delfina je „jedinstveni model podrške ovakvim istraživanjima, a ujedno i veoma efikasan način podizanja svesti javnosti da ova divna bića žive odmah tu pored nas, u moru”.

„Videli smo ih pre neki dan baš ispred ulaza u barsku marinu i treba da shvatite koliko su oni važni za vaše more”, priča Basmaka.

Prvi ko se prihvatio „očinstva” delfina iz crnogorskog primorja je borac za njihovu zaštitu Mihel Bader koji je od poodavno upoznat sa svim aktivnostima koje su u vezi sa očuvanjem životne sredine.

„Dva puta smo išli zajedno čamcem da pratimo i slikamo delfine i kad sam vidio da postoji ovakva mogućnost da ih podržim, odmah sam krenuo u akciju, i pretplatio se na pet godina”, kazao je Bader. „Još kad sam vidio da se jedan od njih zove Kralj, nije bilo druge, nego da ga odmah usvojim.”