SAD preti Rijadu

Vrh američkog političkog establišmenta više ne krije nervozu zbog preskupe cene nafte pred početak sezone godišnjih odmora u SAD.Uoči posete američkog predsednika Džordža Buša najvećem svetskom izvozniku nafte Saudijskoj Arabiji, u petak, grupa demokratskih senatora zatražila je da Vašington zaustavi izvoz oružja Rijadu, ukoliko Kraljevina ne poveća proizvodnju crnog zlata i ne utiče na snižavanje cene crnog zlata. Američki Senat istovremeno je izglasao odluku o privremenom prekidu dopune strateških rezervi crnog zlata, uveren da i ta budžetska stavka utiče na rast cene nafte na tržištu!

Paprena cena nafte u SAD u godini predsedničkih izbora glavna je tema Bušove posete Rijadu, ali posmatrači nisu uvereni da će američki predsednik u Saudijskoj Arabiji izdejstvovati povećanje izvoznih kvota sa sadašnjih 9,2 miliona barela dnevno. „Amerikanci danas precenjuju svoj uticaj  među vodećim izvoznicima nafte. Na tržištu petroleuma ne manjkaju bogati kupci. Više od polovine svoje nafte Saudijska Arabija danas izvozi u Aziju... U Kini danas na svakih 1000 ljudi dolazi po 10 automobila. U SAD 1000 ljudi prosečno poseduje 480

automobila. Odnos bi uskoro mogao drastično da se promeni: Kina bi već 2015. godine mogla postati najveće tržište automobila na svetu”, prenosi londonski „Fajnenšeltajms”. Preskupa nafta je neumitno glavna tema Bušovih pregovora u Rijadu: za prosečnog Amerikanca benzin i dizel sve su skuplji.

Cena galona benzina u Americi dostigla je juče rekordnu prosečnu cenu od 3,7 dolara, dok je dizel još više poskupeo. Galon dizela na američkim pumpama dostigao je nezabeleženu cenu od 4,39 dolara.

Nervoza vrha američkog političkog establišmenta zbog preskupe nafte i najnovije premišljanje Irana da eventualno smanji izvoz petroleuma približili su juče barel ceni od 127 dolara (126,98 ).

Azijske berze munjevito su reagovale na izjavu iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada da Iran razmatra smanjivanje izvoza nafte. Drugi izvoznik u redovima OPEK-a, Iran trenutno izvozi oko 4,2 miliona barela dnevno. Bilo kakva odluka Teherana o redukciji izvoza nafte uoči letnje sezonena severnoj hemisferi, podstakla bi nov krug zebnje berzi da nafte i derivata, posebno dizela, letos neće biti dovoljno na globalnom tržištu, prenose agencije.

Jučerašnje objašnjenje zvaničnog Teherana da „razmatranje o smanjivanju izvoza nafte ne znači istovremeno momentalnu redukciju”, tek delimično su primirili raspoloženje na svetskim berzama sirovina.

Cena barela lake američke nafte sa junskim datumom isporuke spustila se na 125, 29 dolara u atmosferi teskobnog iščekivanja redovnih zvaničnih izveštaja o stanju rezervi nafte na tržištu najvećeg potrošača SAD.

Ishod Bušovih razgovora u Rijadu, stanje rezervi nafte u SAD pred zvanični početak sezone godišnjih odmora 29. maja, nivokineskog uvoza petroleuma nakon tragičnog zemljotresa... među glavnim faktorima su najnovije runde rasta cene nafte na svetskom tržištu.