Čapo osuđen, ali droga i dalje ulazi u SAD

Nije bilo emocija na licu najozloglašenijeg narko-bosa na svetu kad je čuo da je osuđen po svih deset tačaka optužnice za trgovinu drogom. Prekjučerašnja presuda suda u Njujorku stavila je tačku na slobodu Hoakina Guzmana, ali ne i na šverc narkotika iz Meksika u Ameriku, koji se nesmetano nastavlja bez obzira na pad svirepog Čapa.

Prema presudi saveznog suda u Bruklinu, vođa narko-kartela Sinaloa iz istoimene meksičke države kriv je za unos tona heroina, kokaina, metamfetamina i marihuane u SAD, prenose svetski mediji.

Rođen je u krajnjoj bedi, došao na čelo najmoćnijeg svetskog narko-kartela i dospeo na listu najbogatijih ljudi na planeti, a njegov put se najverovatnije završava na doživotnoj robiji.

Tužioci očekuju da mu u junu bude izrečena ovakva kazna i da će je služiti u zatvoru sa najvećim merama obezbeđenja, odakle neće moći da pobegne, kao što je dvaput bežao iz meksičkih zatvora.

Isporučen je Americi 2017. pošto je u domovini uhapšen godinu dana ranije. Čapo ili „kratki”, kako je prozvan zbog niskog rasta, predvodio je posao koji mu je, prema magazinu „Forbs”, doneo milijardu dolara, a prema američkim vlastima – 14 milijardi dolara.

Preuzeo je kontrolu nad švercom na pacifičkoj obali Meksika i 20 godina gospodario trgovinom kokaina i heroina u SAD. U ratu Sinaloe protiv drugih klanova, nastradalo je 250.000 članova kartela, pripadnika snaga reda, običnih građana i novinara koji su istraživali spregu mafije i države.

Iako Čapo važi za najvećeg narko-švercera od smrti kolumbijskog bosa Pabla Eskobara 1993, njegova odbrana je tvrdila da mu je smešteno da bi se zaštitio pravi lider Sinaloe, Ismael Sambada, koji je još na slobodi.

Pojavilo se više desetina svedoka koji su opisivali Čapove likvidacije i slučaj kad je sahranio živog čoveka, prenosi Rojters. Pred sudom u Njujorku bila je i Guzmanova nekadašnja ljubavnica i njegovi nekadašnji saradnici koji su progovorili nagodivši se sa tužilaštvom za manje kazne.

Čulo se da je sa sto miliona dolara potkupio Enrikea Penja Nijetu, ali je bivši meksički predsednik to demantovao. Sinaloa je koristila šifrovanu elektronsku komunikaciju uz pomoć servera u Kanadi i unosila drogu u SAD avionima, brodovima i tunelima koje je iskopala ispod američko-meksičke granice.

Zbog toga kritičari Donalda Trampa veruju da je besmislena njegova ideja o izgradnji zida između dve zemlje i da, suprotno onome što poručuje predsednik, to ne bi zaustavilo priliv ilegalnih imigranata i narkotika.

On je zatražio od Kongresa, čiji je donji dom od ove godine pod kontrolom Demokratske stranke, da mu odobri 5,7 milijardi dolara za podizanje bedema. Kako mu demokrate nisu izašle u susret, nije bilo dogovora ni o finansiranju saveznih ustanova, pa je vašingtonska administracija početkom godine bila u blokadi 35 dana.

Demokrate i republikanci su u međuvremenu postigli dogovor o budžetu predvidevši 1,3 milijarde dolara za podizanje ograde na oko 90 kilometara. Iako je to daleko od predsednikovog obećanja o betonskom zidu duž cele linije razdvajanja duge 3.200 kilometara, Tramp nagoveštava da će prihvatiti sporazum da federalna vlada ne bi ove nedelje ponovo bila ugašena.

Dok je šef Bele kuće razmišljao da proglasi vanredno stanje zbog dešavanja na južnom obodu zemlje, njegovi protivnici su upozoravali da prava nacionalna kriza nije američko-meksičko granica već masovno umiranje od narkotika. Epidemija predoziranja zvanično je proglašena pošto je droga 2017. ubila 72.000 ljudi u SAD (više od saobraćajnih nesreća i pucnjavi zajedno) i predviđa se da će ove godine odneti više života nego šećerna bolest (79.000).

Ocenjuje se da će američko tržište ostati preplavljeno opijatima i da će pandemija potrajati i pored toga što je Čapo osuđen. Kako je saopštila američka Agencija za suzbijanje narkotika, ništa se manje droge nije unosilo preko meksičko granice otkako je Guzman uhapšen. Sinaloa je i dalje najveći snabdevač američkog tržišta, a po obimu posla joj se približava drugi meksički kartel, Halisko.

Sajt „Voks” piše da Sinaloa neće biti obezglavljena i zbog toga rasturena jer će jednostavno dobiti novog šefa, pri čemu treba očekivati još više nasilja usled unutrašnjih borbi za upražnjeno Čapovo mesto. U Meksiku je porastao broj ubistava u obračunima klanovima otkako je Guzman isporučen SAD, što se tumači pokušajima Haliska i ostalih grupa da preuzmu posao.

Meksički mediji prenose različita raspoloženja građana. Pojedini stanovnici veruju da je Čapo bio Robin Hud jer tvrde da je pomagao siromašnima, drugi se prisećaju najbližih koji su nastradali u ratu narko-klanova. Preovladava mišljenje da se ništa neće promeniti u njihovoj zemlji jer će u Meksiku neko uvek hteti da zadovolji potražnju američkog tržišta.

Kad su Guzmana jednom pitali da li se oseća krivim za pandemiju predoziranja u SAD, odgovorio je: „Ne jer ni kad mene više ne bude, to se uopšte neće promeniti.”