Čak 71 kandidat za predsednika Nigerije

Na­log za hap­še­nje Vol­te­ra Ono­ge­na, vr­hov­nog su­di­je Ni­ge­ri­je ko­ji je ob­ja­vljen u sre­du, ne­la­god­na je uver­ti­ra pred pred­sed­nič­ke iz­bo­re (16. fe­bru­ar) u naj­mno­go­ljud­ni­joj dr­ža­vi Afri­ke sa oko 190 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka. Ključ­ni prav­nik u slu­ča­ju even­tu­al­nog spo­ra oko iz­bor­nih re­zul­ta­ta, Ono­gen je 25. ja­nu­a­ra su­spen­do­van sa du­žno­sti, na­kon što ga je pred­sed­nik Ni­ge­ri­je Mu­ha­ma­du Bu­ha­ri (76) op­tu­žio za pri­kri­va­nje imo­vi­ne.

Od tog da­na, su­di­ji Ono­ge­nu gu­bi se sva­ki trag. Ko bi mo­gao ima­ti po­sled­nju prav­nič­ku reč na iz­bo­ri­ma na ko­ji­ma se za pred­sed­ni­ka dr­ža­ve kan­di­du­je 71 po­li­ti­čar, a iz­ja­šnja­va 84 mi­li­o­na re­gi­stro­va­nih bi­ra­ča, za sa­da je za­go­net­ka. Še­ste pred­sed­nič­ke iz­bo­re u Ni­ge­ri­ji, ot­ka­ko se 1999. go­di­ne ra­to­si­lja­la voj­ne upra­ve, pra­ti dru­ga di­le­ma, ko­ja će, pre­ma oce­na­ma po­sma­tra­ča, bi­ti ključ­na na sle­de­ćim pred­sed­nič­kim iz­bo­ri­ma 2023. go­di­ne. 

Na­i­me: ve­ći­na bi­ra­ča u Ni­ge­ri­ji (51,1 od­sto) vr­lo je mlad svet, iz­me­đu 18 i 35 go­di­na. Isto­vre­me­no, u gu­žvi 71 pred­sed­nič­kog kan­di­da­ta, sa­mo dvo­ji­ca vre­me­šnih po­li­ti­ča­ra ima­ju, ba­rem pre­ma na­ja­va­ma, iz­gled­ne šan­se da po­be­de. To su: sa­da­šnji šef dr­ža­ve Bu­ha­ri, na vla­sti od 2015, i Ati­ku Abu­ba­kar (72), ne­ka­da­šnji za­me­nik pred­sed­ni­ka dr­ža­ve, a da­nas bi­zni­smen u po­slo­vi­ma s naf­tom i ga­som, ko­me je ina­če za­bra­njen ula­zak u SAD. Go­di­ne 2010. ame­rič­ki Se­nat po­sum­njao je da je Abu­ba­ka­ru su­pru­ga po­mo­gla da u Ame­ri­ku une­se 40 mi­li­o­na do­la­ra sum­nji­vog po­re­kla, na­vo­di bri­tan­ski „Eko­no­mist”. 

Šta iz­bor­na ba­za vo­de­ćeg afrič­kog iz­vo­zni­ka naf­te mo­že da oče­ku­je od Bu­ha­ri­ja ili Abu­ba­ka­ra – dvo­ji­ce po­li­ti­ča­ra po­re­klom sa osi­ro­ma­še­nog mu­sli­man­skog se­ve­ra Ni­ge­ri­je? Po­li­tič­ka oče­ki­va­nja ge­ne­ra­ci­ja Ni­ge­ri­ja­ca (ze­mlja će do 2050. go­di­ne ima­ti 400 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, pro­ce­nju­ju UN) dru­ga­či­ja su od pri­o­ri­te­ta pret­hod­nih ge­ne­ra­ci­ja, upo­zo­ra­va­ju po­sma­tra­či. Na­i­me, na pret­hod­nim pred­sed­nič­kim iz­bo­ri­ma u Ni­ge­ri­ji pi­ta­nje da li su fa­vo­ri­ti po­re­klom sa mu­sli­man­skog se­ve­ra ili hri­šćan­skog naf­to­no­snog ju­go­i­sto­ka, i da li se po­štu­je ne­pi­sa­ni do­go­vor da se iza­bra­ni­ci ta dva re­gi­o­na re­dov­no sme­nju­ju na če­lu vla­sti u Abu­dži, bi­la su vi­še ne­go pre­sud­na. Mno­go­ljud­na ze­mlja u ko­joj je mu­sli­man­sko i hri­šćan­sko sta­nov­ni­štvo do­ne­dav­no bi­lo „po­la-po­la”, da­nas ak­ce­nat u po­li­tič­kom od­lu­či­va­nju po­me­ra ka te­ma­ma ko­je ži­vot zna­če. Po­go­to­vo me­đu naj­mla­đim ni­ge­rij­skim bi­ra­či­ma, ko­ji ose­ća­ju ži­vot­nu osku­di­cu i skrom­nu per­spek­ti­vu. Na­i­me, ka­kva rad­na bu­duć­nost če­ka ge­ne­ra­ci­je ko­je sta­sa­ju u ze­mlji ko­ja slo­vi za jed­nu od naj­ja­čih eko­no­mi­ja Afri­ke (uglav­nom zbog naf­te) u ko­joj ne­za­po­sle­nost iz­no­si 23,1 od­sto, in­fla­ci­ja do­se­že 11,4 od­sto, se­dam mi­li­o­na lju­di iz­i­sku­je hu­ma­ni­tar­nu po­moć, dži­ha­di­sti Bo­ko ha­ra­ma po­no­vo di­žu gla­vu, dok auto-pu­te­vi u ze­mlji po­vr­ši­ne 923.768 kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra pred­sta­vlja­ju ne­do­sa­nja­ni san? 

Osve­do­če­ni bo­rac pro­tiv ko­rup­ci­je, pred­sed­nik Bu­ha­ri je u pred­sed­nič­koj kam­pa­nji za eko­nom­ski pad Ni­ge­ri­je to­kom svog man­da­ta uglav­nom op­tu­ži­vao pro­men­lji­vu ce­ne naf­te na svet­skom tr­ži­štu. Pri­ho­di od iz­vo­za naf­te či­ne oko 70 od­sto pri­li­va u dr­žav­nom bu­dže­tu. Pri­vred­ni rast Ni­ge­ri­je je sre­di­nom ove de­ce­ni­je iz­no­sio 5,5 od­sto, la­ne tek oko 1,9 od­sto. U istom pe­ri­o­du ne­za­po­sle­nost je sko­či­la či­ta­vih pet od­sto.

„Ako po­be­dim, okre­nu­ću ni­ge­rij­sku pri­vre­du od za­vi­sno­sti od naf­te, na­sta­vi­ti bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i po­no­vo se uhva­ti­ti u ko­štac sa Bo­ko ha­ra­mom”, obe­ćao je Bu­ha­ri. Obe­ća­nja glav­nog ri­va­la dru­ga­či­ja su. Ati­ku Abu­ba­kar na­ja­vlju­je pli­va­ju­ći kurs va­lu­te na­i­re, pri­va­ti­za­ci­ju dr­žav­ne naft­ne kom­pa­ni­je, uz po­ziv stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma, ve­li­ka ula­ga­nja u put­nu in­fra­struk­tu­ru i te­melj­nu re­for­mu cen­tral­ne ban­ke. 

Bu­ha­ri­je­vi sim­pa­ti­ze­ri ce­ne nje­go­vu mo­ral­nost, dok pro­tiv­ni­ci sma­tra­ju da pri­pa­da „pre­va­zi­đe­noj pro­šlo­sti”. Abu­ba­ka­ro­vi sim­pa­ti­ze­ri tvr­de da je spo­so­ban bi­zni­smen ko­ji će zna­ti da pod­stak­ne pri­vred­ni rast, dok pro­tiv­ni­ci tvr­de da je „klep­to­kra­ta bez mo­ral­nog kom­pa­sa i kon­zi­stent­ne ide­o­lo­gi­je”, pre­no­si Roj­ters. 

Pred­sed­nič­ki iz­bo­ri u Ni­ge­ri­ji bi­će re­še­ni te­snim re­zul­ta­tom, prog­no­zi­ra­ju po­sma­tra­či. Vr­hov­ni su­di­ja Vol­ter Ono­gen ne­će ima­ti ulo­gu u nji­ma. 

Naj­ve­ro­vat­ni­je je da će naj­mla­đa ge­ne­ra­ci­ja ni­ge­rij­skih bi­ra­ča da­ti pe­čat sle­de­ćim iz­bo­ri­ma 2023. go­di­ne.