Ćetkove nesagrađene kuće

Trebinje – Inovator Ćetko Kapor već osam godina uzalud domaćim proizvođačima, državnim institucijama i građevincima nudi projekat za proizvodnju blokova za brzo zidanje bez vezivnog materijala.

– Za moj izum koji je nagrađen na brojnim svetskim izložbama inovacija i priznat u 164 zemlje ovde na žalost niko nije zainteresovan. – kaže Ćetko Kapor. Penzionisani inženjer građevinarstva radni vek proveo je u sarajevskim građevinskim preduzećima. Nikada se, kaže, nije zanimao za inovacije. Sve dok i njega, kao i desetine hiljada prognanika ratni vihor u BiH nije primorao da napusti svoj dom u Sarajevu.

– Tada sam počeo da razmišljam o načinu na koji bi se najbrže i najlakše rešio problem hiljada ljudi koji su ostali bez krova nad glavom. Došao sam na ideju da konstruišem blokove za gradnju koji ne zahtevaju vezivni materijal već se, poput lego-kockica uklapaju jedan u drugi. Tako bi se kuće zidale i 15-20 puta brže nego na tradicionalan način, a sve bi koštalo znatno manje – priča Ćetko Kapor. Kuće izgrađene od ovakvih blokova veoma su otporne i na potrese i na metereološke uslove, moguće ih je čak rasklopiti i ponovo sastaviti, a blokovi se mogu izraditi od betona, opeke ili drveta – objašnjava. Osim kuća, na ovom principu moguće je graditi i mostove i tunele.

Njegov izum Savez inovatora BiH predstavio je na izložbama inovacija u Rumuniji, Švajcarskoj, Rusiji i Meksiku gde je osvojio niz nagrada. Poslednja je od prošle jeseni, sa izložbe u Voterberiju u SAD. I tamo je Ćetkov izum izazvao veliko interesovanje. Pisali su mu i preduzimači i proizvođači iz Meksika, Slovenije i Rusije, zainteresovani za mogućnost serijske proizvodnje ovih blokova.

Tokom svih ovih godina izostala je podrška domaćih institucija. Niko nije pokazao interesovanje da ovaj izum proveri i potvrdi njegovu upotrebnu vrednost.

Svojevremeno je, na inicijativu Pedija Ešdauna, bivšeg visokog predstavnika u BiH tim OHR-a razmatrao mogućnost gradnje naselja za izbeglice u okolini Trebinja od ovih blokova, ali opština tada nije pokazala sluh za tu inicijativu. Pisao sam i premijeru Dodiku, Ministarstvo nauke i tehnologije RS je Fakultetu za arhitekturu i građevinarstvo u Banjaluci dostavilo moj projekat. Odgovoreno je samo da je tehnička dokumentacija nekompletna i da je potrebno izvršiti dodatna ispitivanja blokova za svaki pojedini materijal.

– Tako sam opet na starom .Neverovatno je da su za moj izum više zainteresovani stranci – priča Kapor i napominje da Udruženje inovatora u Trebinju, još nije dobilo ni prostorije za rad. – Sve to govori o odnosu naših vlasti i institucija prema intelektualnoj svojini i vrednostima – dodaje on.

Nedavno je s uspehom predstavio još jedan izum: ručnu mašinu za oblikovanje i omekšavanje šnicli koji umnogome olakšava obradu mesa. Istovremeno, i dalje se nada da će njegovi blokovi za gradnju konačno početi da se proizvode i da se uziđuju u nečije domove.