Ključ je u zadrugama

Holandija ima 1,5 miliona hektara obradive zemlje, iščupane iz mora, i godišnji izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda vredan 75 milijardi evra. Srbija ima pet miliona hektara visokokvalitetne obradive zemlje i izvoz sirovina za proizvodnju hrane u vrednosti od svega 3,1 milijardu dolara u 2017. godini. Od toga 1,2 milijarde čine voće i povrće. U Evropi se godišnje proizvede 12 miliona tona jabuka, Poljska u tome učestvuje sa 42 odsto, a mi sa prosečno 360.000 tona, ili rekordnih 420.000 tona u 2018. godini.

Evropski eksperti za voćarstvo Srbiju nazivaju voćarskim rajem, a mi to blago puštamo da zarasta u korov. Od jednog hektara zasađenog jabukama u Evropi, kada se podmire svi troškovi, ostane 8.000 evra čiste zarade. U Srbiji, s obzirom na uslove, moglo bi da ostane i dva ili tri puta više, ali hajde prvo da uzmemo samo tih 8.000. Hipotetički, kada bi od pet miliona hektara polovina bila pod jabukom, to bi donosilo 24 milijarde evra godišnje. Računajte da će najmanje trećina ići u preradu, koja donosi veću zaradu, i dolazimo do iznosa od 30 milijardi evra. Imajte na umu i da jabuka nije najskuplja i da malina i višnja koštaju više. Inače, od ukupnog izvoza sirovina za proizvodnju hrane, recimo, od malina Srbija dobija oko 300 miliona dolara godišnje i 250 miliona dolara od izvoza kukuruza. Kao niko u svetu, recimo, izvozimo kukuruz, a oni koji ga kupuju njime hrane svinje i kasnije ih prodaju Srbiji. Posle toga, Srbija se hvali da se nalazi među deset izvoznika kukuruza u svetu. To nije za pohvalu. Jer, od kukuruza može da se u industriji dobije čak 1.300 raznih proizvoda, koji bi se mogli izvesti po višestruko većoj ceni.

Da bi se do toga došlo, ključnu ulogu moraju da igraju zadruge, koje rešavaju glavne probleme seljaka u svetu. Pomažu da se obrađuje zemlja i prodaje rod. Srbija 16 ima zadružnih saveza po okruzima. U tih 10 okruga, koji okupljaju po nekoliko velikih gradova, moraju da imaju po 50 velikih zadruga. Zadruga bi bila stožer oko kojeg se okupljaju poljoprivrednici, jer od nje dobijaju mehanizaciju, hemijska sredstva, đubrivo, agronome... Uz svaku zadrugu trebalo bi napraviti pogon za preradu voća i povrća. U Srbiji se vratio duh zadrugarstva, pa je za nepune dve godine osnovano 340 novih zadruga. Za godinu i po država je u njihov oporavak uložila milijardu dinara. Taj novac dobilo je 95 zadruga, odnosno malih preduzeća. U 2019. godini planira se ulaganje još 715 miliona dinara za 70 zadruga.

U ovom trenutku na birou imamo 32.000 mladih koji su završili poljoprivredne škole i 5.500 agronoma sa diplomom fakulteta. Dakle, kadrovski potencijal postoji. Agencije rade kao nekada velike prodajne kuće – njihov cilj je da u svetu nađu kupce za taj proizvod. Primera radi, zaleđenu malinu ili sok, sirup, džem, a plaćaju se od procenta prodaje. Seljak ne bi brinuo o tome šta će biti sa rodom i bio bi plaćen na vreme. Slični dogovori mogli se ostvariti i sa hladnjačama.

Problem je početni kapital za finansiranje zadruga. Evo i rešenja. Država bi trebalo da zadrugama da kredite, recimo svakoj po 10–20 miliona evra za mehanizaciju i prerađivački pogon. To je ukupno između 500 miliona i milijardu evra, a zadruge bi te pare počele da vraćaju za dve godine, kada stigne rod. A 20 odsto, koliko bi uzimale zadruge, od 24 milijarde je 4,8 milijardi evra godišnje. Od tih para brzo bi se vratili krediti. Država bi mogla da pomogne i tako što će svoje poljoprivredno zemljište, o čijoj površini niko ne želi da iznese tačan podatak, dati u zakup nezaposlenima. Primera radi, u Nišu i okolini trenutno ima oko 50.000 nezaposlenih. Da desetini od njih date po 10 hektara opštinskog zemljišta, besplatne sadnice i mehanizaciju iz zadruge, to je oko 5.000 zbrinutih, koji će vraćati novac državi, civilizovati zapustela sela i zarađivati novac od koga će, preko zadruge, opština dobiti novu infrastrukturu. Procena je da državnog zemljišta ima između 500.000 hektara. Ako ih date našim ljudima u zakup, vi ste za godinu dana zaposlili 50.000 ljudi. Taj broj je i veći ako se uračunaju oni koji će raditi u zadrugama i agencijama. Veliku pomoć u izvozu zadrugama treba da pruži Razvojna agencija Srbije (RAS). Ona treba da pomogne u pronalaženju kupaca i organizaciji izvoza. To su nekada radile firme kao što su „Geneks”, „Ineks”, „Progres”... Ukoliko uspeju da godišnje prodaju proizvode za pet miliona evra i da uzmu samo jedan procenat, to je 50.000 evra. To treba da budu složene zadruge u Srbiji. Već su osnovane tri, a hitno je potrebno najmanje pet takvih organizacija.

Od jednog hektara pod kajsijom ostane 6.500 evra zarade. Ako od 10 hektara ostane 65.000 evra, od kojih bi 25.000 dali zadruzi na konto zakupa i usluga, jednoj porodici bi ostalo 40.000 evra godišnje da živi i dalje ulaže. Onda bi se i natalitet povećao, jer bi ljudi rađali da bi tu zemlju zadržali.

Član Akademijskog odbora za selo SANU

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista