Sve ti jave i kada ništa ne jave

Nadao sam se da ću u niškom zimovniku dočekati spokojno proleće. Mislio baviću se ovim uzaludnim poslom, spremiti novu knjigu. Knjigu proze „Sanduk pun tame” sklopih, još da mogu u nju da se sklonim. Jer, u gradu život je sve više nepodnošljiv.

Sa televizije 22. januara 2019. vesti da je vazduh u Nišu opasan po zdravlje. Nije zdravo disati. Vlast se ne oglašava, eko-taksa se plaća. Načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju dr Snežana Gligorijević je izjavila: Izabrali su da žive u Nišu, ne na Zlatiboru. Nišlije besne. Nema saveta šta da se radi, na mejlove niko ne odgovara. Ne zna Načelnica da ni Zlatibor nije više ono što treba da bude. Piše pesnik Kragović: „Zlatibor betonom okovan. U šumi ciče testere i tandrču mešalice. Niču novi hoteli, sumanuto se grade višespratnice. Zlatibor brzo, zapravo, nestaje. Ako neko to ne zaustavi, do kraja veka neće biti šuma, ali će biti hotela. A znate ko gradi?

U Niš(u) vojni penzioner Darko Bulatović, gradonačelnik, govori o reprogramu dugova za komunalije. Mnoge Nišlije nemaju ni za hleb.

Gledalac televizije moli u jutarnjem programu 31. januara 2019. da se pozove neka svetska humanitarna organizacija da se ljudi spase bede. Gradonačelnik sa te iste televizije popodne govori o blagostanju. Jer, važno je biti na televiziji. Otvarati eko-kante, plakate, govoriti kako je sve bolje.

Kako otvore usta, naprave štetu, veli akademik Simović.

U Oglasima: Dedinje – 580 kvadrata, tri miliona evra…

„Iskra” javlja (20. januara 2019): „Alarmantno upozorenje: Poslednji čas za spas nacionalnog blaga u SANU. Dečanska hrisovulja, Karađorđev protokol, rukopisi Vuka Karadžića… Ive Andrića i mnoge druge dragocenosti više nego ugrožene, jer su uslovi u kojima se čuvaju krajnje neodgovarajući…

Politika, 18. januara 2019. Danilo Kocić piše: „U Crnoj Travi 2018. godine nije rođeno nijedno dete. Dramatično se pogoršava demografska slika, jer je od 1948. godine broj stanovnika smanjen 5,3 puta. I niko ništa.”

Sa naslovnih strana osmehuju se zvezde estrade. Vlast piše kako opozicija krade milione evra.

Pišem vapajne tekstove o pustim selima. Uzaman.

Ne vredi. Kao da je ljudima na vlasti neko oči zavezao i uši zapušio, poručuje gospa Malina. Čiča Gavrilo kaže da su gradovi kao torovi. Samo nema domaćina hranu da vam doturi.

I Vlast govori o milionskim krađama koje opozicioni lideri uzimaju. Zašto ih ne hapse. „Vrana vrani oči ne vadi”, mudruje čiča Gavrilo. Priča kako su se u vreme Miloša žalili na načelnika, ali nisu želeli da ga smeni, jer, kažu „dok se drugi nakrade nećemo izdržati, nego da ostane, ali sa krađom da prestane”.

U Nišu ima skoro 2.000 doktora nauka. I oni ćute. Kada bi se ta pamet nekim čudom materijalizovala, sve bi rešili. Profesor Bane odmahuje rukom. „Narodne novine”, Niš, 24. januara 2019, pišu: „Crna statistika, smrtnost se povećala, ali za utehu, tako je u celoj Srbiji. Svake godine 1.000 Nišlija manje.” U okolini Niša se sve više škola zatvara, nema đaka, u Nišu je poslednjih godina sagrađeno 12 crkava. I verski poglavari ćute, ne javljaju se da uteše gladno stado što bezglavo glavinja ulicama.

Televizija zamajava sluđeni narod o švaleracijama na estradnoj sceni. Ministar za kulturu traži zabranu štampe sa eksplicitnim fotografijama naših zvezda. Pojaviše se još dva lista. Rijaliti programi se emituju non-stop. Najavljuju novi, još skaredniji. Reč „rad” na televiziji se odavno ne čuje. I reči su izgubile značenje. Šta više znače: poštenje, čast, istina, ljubav?

U tekstu „Ekonomski genocid”, „Politika”, 27. marta 2018, Zoran Vujović: – Stopa smrtnosti se značajno povećala, a stopa rađanja je znatno opala. Struktura stanovništva se promenila, tako da je jedan odsto bogatih, sedam odsto vrh srednje klase, 36 odsto siromašnih, 44 odsto bednih, što ukupno znači 4/5 siromašnih i bednih”. Srbija, među šljivama, a ni šljiva više nema… Među bednima su penzioneri. Oni što su stvarali, i gradili, što su starost dočekali da ne znaju šta će. Ima li rešenja? Pišem. Pitam. Znam da mi neće odgovoriti, ništa javiti. Moja majka je govorila: „Sve su ti javili, i kada ti ništa ne jave.”

Književnik, živi u Nišu i Trešnjevici (kod Arilja)

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista