Srbija, zabit internet-trgovine

„Pejpal” (PayPal), najpouzdaniji i jedan od najrasprostranjenijih načina plaćanja na Internetu, građani Srbije ne mogu da koriste. Naša se zemlja nije izborila za poziciju među 190 država i regiona gde ova usluga postoji. Na mestu gde bi, prema abecednom spisku, trebalo da bude, baš između Sejšela, Senegala i Somalije, nema imena Srbije.

„Pejpal” zapravo posreduje u trgovini na globalnoj svetskoj mreži (www) i štiti korisnike od internet-zloupotreba. Uz pomoć „Pejpala” može se bez plaćanja usluga poslati novac porodici, prijateljima ili se pare mogu prebaciti sa računa korisnika na račun ovog preduzeća radi daljeg plaćanja na mreži. Na ovaj način podaci sa kartica poslovnih banaka poveravaju se samo „Pejpalu”, a korisnik može da kupuje na mnogobrojnim internet-stranicama ne otkrivajući svaki put poverljive podatke sa kartice.

– „Pejpal” je veoma popularan u svetu, a kod nas su korisnici Interneta nekoliko puta pisali peticije da im se omogući korišćenje ove usluge. Ne znam zašto „Pejpala” u Srbiji nema, ali ne verujem da je razlog veliki broj internet-prevara u Srbiji devedesetih godina. Verovatno postoji zakonska prepreka ili propis Narodne banke Srbije (NBS) koji to onemogućava – kaže Slobodan Marković iz Centra za razvoj Interneta.

U NBS tvrde da ne postoji zakonska prepreka poslovanju „Pejpala” kod nas.

– Nema ni propisa NBS ni zakona koji brani poslovanje ovom i sličnim posrednicima u internet-trgovini. Možda je problem u tehničkoj osposobljenosti poslovnih banaka. Takođe, budući da „Pejpal” postoji dugo, imamo saznanja da se Srbija od devedesetih godina nalazi na crnoj listi ovog preduzeća – objasnili su u NBS.

U banci Intezi, koja jedina u Srbiji ima licencu za procesuiranje kartica u internet-okruženju, smatraju da je problem u nerazvijenosti srpskog tržišta u oblasti Internetai da su poslovni interes i zakonska regulativa veće prepreke nego tehnička opremljenost banaka.

– Jedan od osnovnih razloga može se tražiti u nedovoljno preciznoj i strogoj zakonskoj regulativi u oblasti elektronskog poslovanja, nedovoljno efikasnom sudstvu, kao i slaboj razvijenosti tržišta Srbije i dugogodišnjoj izolaciji kao posledici sankcija. Treba istaći i da je veliki broj zloupotreba platnim karticama na Internetu u tom periodu dolazio upravo iz Srbije – kažu u Intezi.

Iako postoji interesovanje korisnika Interneta u Srbiji, dobra volja Narodne banke i jasna volja vodećih banaka kad je reč o elektronskom poslovanju da se sa „Pejpalom” sarađuje, to za sada nije dovoljno. „Pejpal” postoji i u Albaniji, Burundiju, Etiopiji, Kirgistanu, Tanzaniji… i svim zemljama u regionu osim u Crnoj Gori.