Vredelo 240 miliona, a prodato za 11 miliona evra

U oktobru prošle godine ministar finansija, Siniša Mali, najavio je da će država da proda sporna i nenaplativa potraživanja banaka u stečaju u iznosu od 240 miliona evra. Reč je o dugovima Agrobanke, Nove Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Univerzalne banke, Privredne banke Beograd i potraživanjima Agencije za osiguranje depozita (AOD) prema pravnim licima.

Pre nekoliko dana saopšteno je da je najbolju ponudu od 11,29 miliona evra dala jedna nemačka kompanija.

Nešto što, istina, formalnopravno vredi 240 miliona evra, prodato je za 11 miliona evra, tačnije, za manje od pet odsto prvobitnog duga. Radi se o propalim bankama, koje su stečaju, i problematičnim potraživanjima.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da to najbolje govori o srpskoj tranziciji i odnosu prema državnoj imovini, jer se u ovom slučaju mahom radi o državnim bankama koje su upropašćene partijskim upravljanjem.

– Na drugoj godini fakulteta student nauči da hipoteka mora da bude dva ili tri puta veća od vrednosti kredita kako bi, u slučaju da dužnik ne vrati zajam, banka novac mogla da povrati u najbržem roku. Ovde se radi o aljkavom odnosu partijskih bankara prema hipotekama, jer su kao sredstvo obezbeđenja uzimali čak i jalovinu rude i to rudnika koji ne radi. Zato se i ne treba čuditi što su potraživanja naplaćena sa manje od pet odsto vrednosti – kaže Savić

Ekonomista Milan Kovačević kaže da se otkupom potraživanja bave specijalizovane firme i da su oni dobro analizirali koliko vredi ponuđeni portfelj nenaplativih kredita. Po njegovim rečima, nema sumnje da će kupac zaraditi na prodaji sredstava, koja su bila predmet obezbeđenja kredita, jer da je drugačije ne bi to ni kupovali. Podsećanja radi ministar finansija je izjavio da su sredstva obezbeđenja bile zgrade, oprema, zemljište, i da će na ovaj način biti vraćeni u privredne tokove.

– Prodaja i kupovina imovine je najisplativiji posao. To važi i za preduzeća. Kupovina zemljišta je, na primer, vrsta štednje. Svedoci smo da su mnogi bogati ljudi kupili zemlju, ali da na njoj ništa ne grade – kaže Kovačević.

On podseća da se ovdašnji sistem osiguranja depozita banaka zasniva na tome da one plaćaju premiju osiguranja AOD-u, koji u slučaju propasti banke, isplaćuje osigurane depozite. Kod nas su osigurani depoziti do visine 50.000 evra, a mi imamo slučaju da je država u slučaju stare devizne štednje isplatila i neosigurane depozite kako bi povratila poverenje u bankarski sistem. U slučaju propasti pet pomenutih banaka u novije vreme AOD je isplatio samo osigurane depozite do 50.000 evra i kada se podvuče crta treba videti koliki je to bio trošak i da li sa 11 miliona evra može deo tog troška da se nadoknadi.

U javnosti je, inače, više puta bilo reči o tome da će ovde doći strani fondovi za otkup potraživanja pa su tako predstavnici američkog fonda KKR, pre tri godine, razgovarali na tu temu tada sa premijerom Aleksandrom Vučićem. Na spisku onih čije bi dugove KKR navodno mogao da preuzme bile su i firme nekih od najzaduženijih domaćih preduzetnika poput: Miroslava Bogićevića, Gorana Perčevića i Željka Žunića. Njihove firme bankama duguju više od 700 miliona evra. Kovačević kaže da strani fondovi kupuju potraživanja u Srbiji, ali da ne vole o tome javno da pričaju.

Ministar finansija je najavio još jednu prodaju spornih, starih, nenaplativih potraživanja ove godine od oko 700 do 800 miliona evra.

Bilo kako bilo, država će, samim tim što je prodala pomenuta potraživanja, godišnje uštedeti oko 10 miliona evra, koliko su prosečno koštali stečajni postupci i postupci na godišnjem nivou, a koji su se plaćali prethodne dve decenije. Znači samo stečajni postupci banaka koštali su oko 200 miliona evra.

U slučaju Agrobanke stari krediti preduzećima imaju nominalnu vrednost od 11,9 miliona evra, Nove Agrobanke 119 miliona evra, Univerzal banke 33,9 miliona evra, Privredne banke Beograd 14,7 miliona evra, Razvojne banke Vojvodine 8,8 miliona evra.