Brine me zapaljiva retorika

Leposavić – Apelujem na političare da se okanu zapaljive retorike, jer ijedna najmanja izjava može da dovede do incidenta, naglašava glavnokomandujući Kfora za Kosovo i Metohiju, general major Lorenco D’Adario, kojem je ovo treći mandat u pokrajini. Nakratko smo se sa generalom, koji dolazi iz Italije, sreli u bazi „Noting hil”, kraj Leposavića, gde je u sklopu „aktivnosti”, kako  je sam kazao, hteo da se sretne i  sa novinarem „Politike”. Iako je bilo najavljeno samo „kratko” i neformalno viđanje, pristao je da nam odgovori na nekoliko najvažnijih pitanja.

Gospodine generale, kako ocenjujete  bezbednosnu situaciju na Kosmetu?

Ništa ne ukazuje da bi moglo da dođe do bilo kakve incidentne situacije. Ali, ipak, me brinu izjave koje dolaze sa obe strane. Retorika može da stvori zaoštrenu atmosferu gde jedan najmanji incident može da se pretvori u veći. Pozivam sve strane da izbegavaju oštru retoriku.

Sigurno vam je poznato da Srbi samo odgovaraju na izjave koje pozivaju na rat. Gradonačelnik južne Mitrovice Bahtiri preti da će silom „ujediniti” grad sa severnim srpskim delom, dok s druge strane i Ramuš Haradinaj preti oružjem ukoliko bilo ko krene u podelu ili eventualno razgraničenje Kosmeta...

Naš je zadatak da obezbedimo sigurno okruženje za sve. Imamo u vidu političke izjave, ali mi i razgovaramo sa svima – sa srpskim i sa albanskim predstavnicima. Razgovaramo sa svim kosovskim strukturama, počev od centralnog do lokalnog nivoa. Sa svima imamo dobru saradnju. Nepristrasni smo, jer naš je mandat da svima pružimo i garantujemo bezbednost. Primetili ste da često izvodimo vežbe na celoj teritoriji Kosova. Mi želimo da uvek budemo spremni i odgovorimo na eventualne izazove. Uostalom, Kfor je tu da obezbedi uslove kako bi dijalog mogao da se nastavi, radi budućnosti sadašnjih i generacija koje dolaze.

Ipak Srbi su zabrinuti da bi u svetlu pretećih izjava mogao da se ponovi 17. mart 2004. godine. Poznato je da ste tada bili na Kosmetu, kao komandant bataljona multinacionalne brigade „Jugozapad”, a da je Kfor i tada bio tu da obezbedi sigurnost za sve. Ima li onda mesta srpskom strahu?

Ne mislim da ima mesta za strah. Od 2004. godine mnoge su se stvari promenile. Ali glavna stvar je da se izbegavaju provokacije. Bilo da se radi o ulici ili da je reč o političarima. Čitavo Kosovo je za nas jako važno. I sever i jug. I vi ste Evropljani kao i mi. Kada se ovde postigne rešenje, to će doneti poboljšanje svima. I, Kosovu i Evropi. Ovo je naš komšiluk. Ali mi se ne bavimo politikom.

Zašto je američki kontingent stalno prisutan i najbrojniji je na severu Kosmeta, imajući u vidu da Srbi ne baš blagonaklono gledaju na američke marince?

Ovde su vojnici iz 28 zemalja. Uostalom, Amerikanci su od samog početka prisutni na severu Kosova.

Možete li, kao vojnik, da kažete kako vidite rešenje kosmetskog čvora?

To ostavljam političarima. Ja sam vojnik. Molim vas, dozvolite mi da radim svoj posao.

Od jesenas ste ponovo na Kosovu i Metohiji. Kažete da su se mnoge stvari promenile. Čini se, ipak, malo?

Kada sam 1999. godine došao na Kosovo, moja ćerka je imala šest godina. Iako mala, rekla mi je: „Molim te, pomozi svima. Nemoj da gledaš ko je Albanac, a ko Srbin.” To sam dobro zapamtio i time se stalno rukovodim. I kao čovek i kao vojnik. Sledeći put ću na Kosovo da dođem kao turista. Ovo je region koji mi se jako dopada. Zar bih, u suprotnom, treći put bio kod vas.