Vojnici beskućnici

Ovih dana, skoro nezapaženo od šire javnosti (osim TV N1), odigrava se poslednji čin tragedije u kojoj su akteri vojna lica koja su služila otadžbini do devedesetih godina prošlog veka. Posle raspada Jugoslavije, mnogi od njih, čak i onih koji su imali stanarsko pravo u otcepljenim republikama bivše države, odlučili su da se vrate u Srbiju, smatrajući to patriotskim činom. Neki su dobili privremeni smeštaj u hotelu „Bristol”, uz čvrsto obećanje da će, čim se ukaže prilika, dobiti stalno prebivalište. Proteklo je skoro tri decenije. Smenjivali su se ministri i vlade, a ova vojna lica i dalje žive, čak poneki sa četiri člana porodice, u jednoj sobi. Privremeni smeštaj nije bio besplatan. Stanari su uredno plaćali sve dažbine.

U međuvremenu, država je poklonila hotel, zajedno sa zemljištem, kompaniji „Beograd na vodi”. Država je u više navrata pokušavala da iseli stanare, nudeći im, opet, privremeni smeštaj, što oni nsu prihvatili, posle čega se pristupilo krajnje nehumanim merama. Usred zime isključeno im je grejanje, blokiran lift... Beskućnici su to sve stojički podneli, očekujući da će vlast nešto preduzeti da se njihovi stambeni problemi trajno reše. Brojne žalbe upućene ministru i ministarstvu, premijerki i drugim nadležnim organima, nisu naišle na razmevanje.

Da li će ovo što se događa vojnim licima koja su se i te kako odužila otadžbini, delovati stimulativno na mlade koji žele da stupe u vojnu službu?

Dr Miroslav Todorović,
Beograd