Evropski put bez jasne perspektive

Mi i ne očekujemo da postanemo sada članica Evropske unije, šta je sporno? Ovim pitanjem je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović odgovorila na zapitanost bar dela srpske javnosti o smislu evropskog puta naše zemlje, pošto je njena francuska koleginica Natali Loazo sa stranica našeg lista juče poručila da „sadašnje stanje EU ne omogućava prijem novih članica”. Izjava ministarke za evropske poslove u Vladi Francuske nije neočekivana i u skladu je sa onim što država Srbija deli s građanima kada je reč o članstvu u EU, izjavila je Joksimovićeva. Smatra, kako je istakla u izjavi Tanjugu, da je „2025. godina i dalje otvorena mogućnost, ako i Srbija i EU postave odnose na temelju nove odgovornosti prema reformama i kredibilnoj politici proširenja”. Sličan je i stav premijerke Ane Brnabić, koja je juče u razgovoru sa Natali Loazo izjavila da Srbija ostaje posvećena procesu evropskih integracija kao najefikasnijem načinu za unutrašnju transformaciju društva i podizanje kvaliteta života svih građana.

Francuska ministarka, koja je bila u poseti Beogradu, objasnila je svoju izjavu „Politici” – iskrenošću prijatelja. „Francuska želi da Srbija uspe u svom poduhvatu pristupanja EU, da ispuni tu ambiciju. Francuska govori jezikom prijatelja i govori iskreno. Iskrenost nas prisiljava da u trenutku kada EU preživljava odlazak Britanije kažemo da je suočena sa izazovima sa kojima mora da se ponese. Reći nešto suprotno tome bilo bi nepošteno”, rekla je Loazoova na konferenciji za medije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji joj je zahvalio za iskrenost. „I tu nemam šta da dodam. To je sve ono što smo znali. To je korektan odnos, bolje da nam kažu istinu, nego da nas obmanjuju. To prijatelji rade”, rekao je Vučić. 

Uzimajući kao merilo prijateljstva otvorenost u pogledu evropske perspektive Srbije, francuski predsednik Emanuel Makron možda se i najbolje pokazao. On je još u aprilu prošle godine bez uvijanja rekao da neće biti proširenja EU dok se zajednička evropska kuća, čiji su temelji poljuljani bregzitom, migrantskom i finansijskom krizom i drugim problemima, ne konsoliduje. Opozicioni DSS juče je ocenio da je francuska ministarka svojom izjavom udarila „politički šamar evrofanaticima u Srbiji”, ali je ipak Makron još tada priredio prvi „hladan tuš” za „balkansku šestorku”. Posebno za Srbiju i Crnu Goru, koje su samo dva meseca ranije od Žan-Kloda Junkera dobile 2025. godinu kao „indikativnu” za ulazak u EU. Reč je, naravno, o Strategiji proširenja EU na zapadni Balkan, koju je uradila odlazeća Evropska komisija, a koja već u maju na Samitu u Sofiji – nije ni spomenuta. Umesto proširenja, tema je bila „konektiviti”, odnosno proces povezivanja zapadnobalkanske šestorke – najpre međusobno, a onda i sa EU.

„Mislim da je Samit u Sofiji organizovan samo iz straha da će se političke elite sa Balkana okrenuti drugima, a tu se najviše misli na Tursku, Rusiju i Kinu”, napominje za naš list politički analitičar Branko Radun, koji, kako kaže, već 15 godina tvrdi da nikada nećemo ući u EU, a sada se polako i drugi uveravaju u to. Pre svega zbog unutrašnjih prilika u Uniji. „Čak i da uđemo u NATO i priznamo Kosovo – nećemo ući u EU”, uveren je Radun, koji ukazuje da, i pored tog saznanja, ne možemo da „siđemo” s evropskog puta, jer bi usledile ozbiljne konsekvence.

Radunova (pr)ocena da je članstvo u EU samo san možda bi se mogla ostvariti, sudeći prema rečima Dragana Đukanovića, predsednika Centra za spoljnu politiku, ako na izborima u maju desnica i populisti prevladaju u Evropskom parlamentu. „Onda bi bio ugrožen čitav evropski projekat, a ne samo politika proširenja”, kaže Đukanović, odgovarajući na naše pitanje šta će se desiti s našim evropskim putem u slučaju promene strukture EP i atmosfere u EU. Đukanović, ipak, takve drastične promene – ne očekuje.

Ali jasno je, kako ističe, da je u ovom trenutku EU suočena sa svojom unutrašnjom krizom i da bez konsolidacije ne može da otvori jasnu perspektivu proširenja. „To nikako ne znači da proces unutrašnjih reformi u Srbiji treba zaustaviti ili obustaviti put ka članstvu. Veoma je značajno da se neki procesi intenziviraju, da se brojni poslovi završe na tom evropskom putu, a članstvo će doći onog trenutka kad i Srbija i EU budu spremne”, ukazuje Đukanović, čiji centar, zajedno sa Evropskim pokretom u Srbiji, danas predstavlja Novu spoljnopolitičku inicijativu koju potpisuje osamnaest organizacija civilnog društva.

Inicijativa je upućena predstavnicima vlasti i opozicije, a u njoj se traži postizanje konsenzusa oko spoljnopolitičkog pozicioniranja i međunarodnog položaja Srbije. Četiri tačke Inicijative odnose se na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, intenziviranje evropske integracije Srbije, razvoj odnosa sa susedima u regionu i saradnje sa NATO-om. Kod četvrte tačke predlaže se intenziviranje pune saradnje i partnerstva sa NATO-om, jer to predstavlja „vitalni interes za Srbiju i njene građane”. Kako se navodi, potrebno je zaustaviti anti-NATO medijske kampanje... „Imajući u vidu iskustva drugih zapadnobalkanskih zemalja, očigledno je da niko od njih nije ostvario svoje suštinske i strateške interese bez pune saradnje i partnerstva sa NATO-om”, navodi se u ovoj inicijativi.

Zvaničnici Srbije u više navrata su isticali, a predsednik Vučić je i u nedelju, u okviru kampanje „Budućnost Srbije”, poručio da je Srbiji važan evropski put, ali da „nećemo u NATO i nećemo sankcije Rusiji, jer je to izbor naših građana”. Za NATO bi se možda nekako i moglo progledati kroz prste (Švedska i Austrija nisu u toj vojnoj alijansi, a jesu u EU), ali za Rusiju, izgleda, teško. Zbog odbijanja Beograda da, poput Crne Gore, uvede sankcije Moskvi ili da se prikloni raznim rezolucijama i deklaracija u kojima se osuđuju postupci Rusije, Srbija još nije dobila ni izveštaj sa skrininga za poglavlje 31 – Zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika.

Stoga nije još ni blizu otvaranja, a kamoli zatvaranja tog poglavlja u pregovorima o pristupanju EU. Kako piše portal europeanwesternbalkans.com, pozivajući se na analizu ISAC fonda o spoljnopolitičkoj usklađenosti Srbije sa EU za 2018, Srbija se uskladila sa 28 od ukupno 54 deklaracije u kojima je unija prošle godine pozvala sve aktuelne i potencijalne kandidate, kao i zemlje koje pripadaju Evropskom ekonomskom prostoru i Istočnom partnerstvu, da se usklade u vezi sa određenim spoljnopolitičkim pitanjima. To je usklađenost od 52 odsto, što predstavlja napredak u odnosu na 2017. godinu, kada smo imali 46 odsto usaglašenosti. Poređenja radi, Crna Gora i Albanija imaju stoprocentnu usaglašenost, a Severna Makedonija – 85,9 odsto usklađenosti sa spoljnom politikom EU. Istraživači ISAC fonda ukazuju, navodi se u tekstu na portalu EVB, da u skorijoj budućnosti Srbija neće dostići te brojke upravo zbog toga što se ne usklađuje sa stavovima EU kad je reč o Rusiji i državama koje nisu priznale Kosovo (među kojima je i Venecuela).