Malo, još nepravično

Bar, kako se kaže, „u nekim stvarimaˮ, kolektivno pamćenje u nas Srba je slabo. Tome valja dodati i, nažalost, one grane nauke koja bi trebalo da trasira ili bar obelodani zašto je to što jeste današnjica s dubokim korenom. „Rat je nekome rat, ali nekima – bratˮ. To je skovao u svojoj promišljenosti kolektivni mudrac, sam narod. Vuk je, pored brojnih mudrosti, obelodanio i onu o·socijalnoj pravdi. A ona glasi: „Nije mi krivo na malo, krivo mi na nepravično!ˮ Zar se treba čuditi zašto nam doktori, i to oni najbolji, odoše u „beli svetˮ, a ko se dupleks-autobusima GSP-a provozava od, recimo, Resnika do Slavije, makar onako sam za sebe i ako je iole pošten, reći će: „Svaka ti čast, majstore. Da tu grdosiju provlačiš kroz ćorsokake tamo nekih zapadnoevropskih mahala (ako ih uopšte i ima takvih), usrećio bi svoje ukućane bar sa dve-tri hiljade evrića.ˮ

Da se manemo politikantske demagogije. Sve ima svoje razloge, a i objašnjenja. Ali hoćemo li, smemo li da ih kažemo? Divlja gradnja je izbujala jer nadležna vlast nije bila, bolje reći mogla, a još bolje – htela da to bude. A da je samo u pitanju „populizamˮ ili, nedabog, sprega ja tebi kroz prste, ti meni – zna se šta. Ko je i kada vezao u našem društvenom životu i ekonomiji blizanački par: inflaciju i deflaciju? Ko je makar pokušao da obuzdava divlju gradnju, ’ajde de, nek se legalizuje ono što jednoj porodici treba za život, ali – šta ćemo kad neko, tobož za porodicu, na divlje sagradi hiljadu, pa i dve hiljade kvadrata. Time on ne samo da besplatno dobije svojih sto-dvesta kvadrata životnog prostora, već inkasira još desetine, pa i stotine hiljada evrića. Ko je mogao i bio „mudarˮ, iskoristio je sve moguće rupe, da ne kažemo nešto drugo, i zakona, ali i onih koji su plaćeni da uteruju građane u poštovanje zakona.

Još od Domanovića Srbija nikako da se odvoji od naličja njegove Stradije. Vrve danas hiljade tobožnjih „biznismenaˮ – lice im se ne vidi iza zatamnjenih stakala skupih džipova. Niču palate na sve strane, prava je jagma za skijalištima, „nekiˮ letuju i na Kubi, Sejšelima... A mi doktorima, ne samo medicine, već i društveno značajnih „bazičnihˮ nauka, nudimo „značajnaˮ povećanja, čak i do 30 odsto, ali na sadašnjih 600–700 evra. Svi koji znaju da misle, a još više da pošteno kažu, ili priznaju zašto je to tako trebalo bi da se udruže u – naglašavamo to – nestranački front. Ali – i da imenuju, ne samo strane, već i krivce iz našeg „domaćinstvaˮ. One, na primer, koji su i smislili, a i sprovodili, ne takozvanu, već pravu „pljačkašku privatizacijuˮ. Mudar·je bio Stjepan Mitrov Ljubiša kada je svom Kanjošu u usta stavio reči: „Kada biste svi uzimali, a niko ne bi davao, brzo bi ste joj dna viđeliˮ. Šijemo tuđi tekstil, uvozimo obuću, pletemo kablove – daj šta daš, jer, neka oproste tvorci „ekonomske destrukcijeˮ, bolje je uzeti za državnu kasu tri miliona doprinosa, bilo koliki da su, nego „stabilizovati državnu kasuˮ kresanjem penzija, plata doktorima, nastavnicima, naučnicima, pa i radnicima.

Ali, što narod kaže, „ko bi narodu udovoljioˮ. Nekima je i dobro i predobro. Ali – i u pravu su – nije doktorima, pa ni šoferima, a ni svima koji oguliše zadnjice da budu ne samo „neko i neštoˮ, nego i da – zašto ne – žive zasluženo bolje. Čistačica, naša Srpkinja, stekla je u Švajcarskoj penziju (to je za tu zemlju možda i premalo, a ovde…) 1.500 franaka, dok ovdašnji profesor fakulteta jedva da ima i polovinu od toga. Shvatamo mi da Srbija, na žalost, nije Švajcarska, ali ne shvatamo – i ne prihvatamo – da podosta i među Srbima ima „švajcaracaˮ. E, to je to „malo, a još gore nepravičnoˮ. A recept? Pa, po onom, nažalost, turskom: Da se odlije „đe je prepunatoˮ... Makar da ne trnu narodu zubi zbog loših i „gosparaˮ i vladara. Jer, koliko je narod zubat, vidi se tek – kad otvori usta…

* Književnik