Privredni rast najveća boljka

Glavni razlozi za usporavanje privrednog rasta Srbije su korupcija, zaostajanje kad je reč o vladavini prava, nedovoljno učešće investicija u bruto domaćem proizvodu (BDP) i loš obrazovni sistem. Ovo se navodi u dokumentu Fiskalnog saveta (FS) pod naslovom „Zašto privredni rast Srbije zaostaje” pripremljenom za „Kopaonik biznis forum”.

Autori dokumenta navode da je nizak privredni rast osnovni ekonomski problem Srbije, jer sprečava osetnije povećanje životnog standarda građana i sustizanje ekonomski razvijenijih zemalja Evrope.

Srbija u brzini privrednog rasta podbacuje od 1,5 do dva procentna poena. Umesto sadašnjeg trenda privrednog rasta, koji iznosi 3–3,5 odsto, srednjoročni rast BDP-a trebalo bi da bude oko pet odsto.

– Do ove procene došli smo analizirajući ekonomsku razvijenost i trend privrednog rasta Srbije i drugih zemalja centralne i istočne Evrope (CIE). Manje razvijene evropske zemlje, poput Srbije, trebalo bi da imaju sistematski brži privredni rast od ekonomski razvijenijih, sa godišnjom stopom konvergencije (pristizanja) od oko dva odsto – navode autori.

Za Srbiju je relevantno poređenje samo sa sličnijim zemljama CIE. Međutim, čak i u odnosu na zemlje CIE privredni rast Srbije morao bi da bude brži. BDP Srbije po stanovniku upola je manji od proseka zemalja CIE, pa bi, primenjujući dokazanu stopu „pristizanja” od dva odsto godišnje, rast BDP-a Srbije zbog toga trebalo da bude oko jedan procentni poen brži od njihovog.

Pošto je srednjoročni rast zemalja CIE trenutno oko četiri odsto, iz toga sledi da bi trend privrednog rasta Srbije trebalo da iznosi oko pet odsto, umesto sadašnjih 3–3,5 odsto.

Ekonomska razvijenost zemalja CIE trenutno je na nivou od oko 60 odsto razvijenosti zapadnoevropskih zemalja. Podaci za Srbiju pokazuju da je ona po ekonomskoj razvijenosti znatno ispod zemalja zapadne Evrope, ali i zemalja CIE. BDP po stanovniku Srbije je na nivou od 55 odsto proseka zemalja CIE, a u odnosu na zemlje zapadne Evrope BDP po stanovniku Srbije je na nivou od tek 35 odsto.

– Iako bi trebalo da Srbija ove zaostatke postepeno nadoknađuje bržim privrednim rastom – to se ne dešava. Naprotiv, zemlje CIE imale su u prethodnoj deceniji osetno brži privredni rast u odnosu na Srbiju, pa su joj u ekonomskom razvoju dodatno odmakle. BDP po stanovniku u Srbiji bio je na početku decenije na nivou od oko 62 odsto proseka zemalja CIE, a u 2017. pao je na manje od 55 odsto. U pozadini niskog privrednog rasta Srbije ne stoje kratkoročni i pojedinačni sektorski problemi, već najširi ekonomski i društveni fundamenti: visoka korupcija, zaostajanje kad je reč o vladavini prava, nizak nivo državnih i privatnih investicija i loš kvalitet obrazovnog sistema. Po svim navedenim činiocima druge zemlje CIE već su daleko ispred Srbije, zbog čega je njihov privredni rast sistematski brži. Posebno zabrinjava to što je u Srbiji u prethodnih četiri do pet godina došlo do pogoršanja najvažnijih od pomenutih činilaca – vladavine prava i korupcije – navode autori rada FS.

Privredni rast Srbije nije adekvatno porediti sa ekonomski razvijenim evropskim zemljama poput Nemačke ili Holandije, jer evropske zemlje na nižem nivou razvoja moraju da imaju znatno više stope rasta.

Brži privredni rast manje razvijenih zemalja posledica je činjenice da je znatan deo tog rasta rezultat transfera tehnologije i znanja iz razvijenijih zemalja, što predstavlja mogućnost koju razvijene zemlje nemaju – njihov privredni rast u većoj meri zavisi od sopstvenih inovacija i tehnološkog napretka, što je sporiji proces.

Trenutni nivo investicija u Srbiji iznosi oko 18 odsto BDP-a i niži je za pet, šest odsto od onog koji bi Srbija trebalo da ima na sadašnjem nivou ekonomske razvijenosti. Nedovoljan nivo investicija u Srbiji utiče na usporavanje privrednog rasta za približno 0,7 procentnih poena.

Iza nedovoljnog nivoa investicija u Srbiji stoje niske investicije i javnog i privatnog sektora. Javne investicije u infrastrukturu trebalo bi povećati za najmanje jedan odsto, investicije javnih državnih i lokalnih preduzeća takođe za nešto više od jedan odsto BDP-a, a investicije domaćeg privatnog sektora za tri, četiri odsto BDP-a.

– Vlada na povećanje javnih investicija i investicija javnih preduzeća ima direktan uticaj, a na povećanje privatnih investicija može uticati unapređenjem trenutno veoma lošeg poslovnog ambijenta – navode u Fiskalnom savetu.