Infrastruktura da pogura privredni rast

Srbija ove godine pokreće investicioni ciklus od pet milijardi evra jer ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu ima dvostruki efekat na privredni rast. Sa jedne strane povećava domaću tražnju u periodu realizacije, a posle toga utiče na rast privatnih investicija i uopšte na privredni ambijent.

U tom kontekstu Zorana Mihajlović, potpredsednica vlade, juče je na „Kopaonik biznis formu” najavila da gradnja auto-puta Preljina–Požega počinje krajem marta. Uskoro počinju radovi na brzoj pruzi Novi Sad – Subotica, a tokom leta počinje elektrifikacija pruge Niš–Dimitrovgrad. U avgustu kreću radovi i na Moravskom koridoru, koji treba da poveže koridore 10 i 11. U četvrtom kvartalu počinje gradnja auto-puta Niš–Merdare.

Ministarka je naglasila da će na svim tim projektima učešće domaćih izvođača biti oko 50 odsto. Ona se osvrnula i šta je u oblasti infrastrukture urađeno do sada, a to je 300 kilometara auto-puteva. Broj automobila na našim auto-putevima, prošle godine, iznosio je 58 miliona, što je veliki pomak u odnosu na 2012. kada je Koridor 10 koristilo tek 32.000 vozila. Ona očekuje da u narednih 10 godina taj broj bude povećan na 110 miliona automobila.

Mihajlovićeva je dodala da je dosta urađeno i u vazdušnom saobraćaju. Aerodrom „Nikola Tesla” imao je šest miliona putnika, na aerodromu u Nišu očekuje se povećanje broja putnika 10 odsto, što će biti između 380.000 i 400.000 putnika, što je veliki napredak u odnosu na pre nekoliko godina kada je ovaj aerodrom koristilo 100.000 putnika. U junu bi trebalo da bude otvoren i erodrom u Kraljevu.

Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, govorio i o tome kako iseljavanje stanovništva utiče na privredni rast. Jedan od najvećih problema, ne samo Srbije već i drugih zemalja, jeste nedostatak radne snage i ekonomske migracije, koje ne mogu da se kontrolišu. Srbija, prema njegovim rečima nije pošteđena ovog fenomena. Da bi se zaustavili mladi, ili da bi se njihov odlazak ublažio, neophodno je otvaranje novih radnih mesta, obrazovanje, kao i usklađivanje školstva sa potrebama privrede.

– Ne postoje relevantni podaci koliko je ljudi otišlo iz Srbije. Veliki problem je što ljudi odlaze u fertilnom dobu, smanjen je broj živorođene dece, prosečno se ljudi u inostranstvu zadrže 11 godina – rekao je Đorđević i dodao da je vlada formirala Koordinacioni tim za sprečavanje odliva ljudi.

Kada je o zaposlenosti reč ministar deli mišljenje premijerke da će Srbija uskoro imati jednocifrenu nezaposlenost. Podsetio je da je u proteklih godinu dana prijavljeno 62.296 novozaposlenih.

Bez digitalne ekonomije nema novog privrednog rasta, bio je izričit Nenad Popović, ministar za inovacije i tehnološki razvoj.

Izvoz IT sektora, prošle godine, iznosio je 1,135 milijardi evra i veći je od „Fijata” i železare. Čak 615 miliona evra je spoljnotrgovinski saldo, što znači da je za toliko izvoz bio veći od uvoza, a to je i 30 odsto više nego 2017. godine.

– Po tom parametru, sektor IT je najzdraviji sektor srpske privrede. On je uz građevinarstvo i poljoprivredu u prošloj godini bio najznačajniji motor rasta. Prihodi od IT usluga veći su od prihoda od turizma i transporta. Ako se nastavi ovim tempom za tri godine bi mogao da premaši i dve milijarde evra – rekao je Popović i podsetio da je taj sektor 2012. izvozio pet puta manje nego sada.

Četvrta industrijska revolucija, odnosno digitalizacija privrede je prioritet Vlade Srbije, koja je već uvela poreske olakšice za inovativne kompanije, a postoji i ideja o osnivanju garantnog fonda za podršku startap kompanija. Prema Popovićevim rečima u ovom trenutku nedostaje nam još 30.000 IT stručnjaka, oni su na veoma velikoj ceni, a njihove visoke plate imaju uticaj na veću potrošnju u Srbiji.