Blagodeti čitanja

Ovih dana, kad je Narodna biblioteka Srbije proslavila 187 godina uspešnog rada, kad i druge biblioteke obeležavaju svoje jubileje, uz sve poštovanje njihovog truda i rada, moramo se osvrnuti i na čitaoce, korisnike bibliotekarskog blaga.

Sa svojim bogatim fondovima novih, starih i retkih knjiga, mnogih zbirki, fondova kulturne baštine i drugim elementima neprocenjive građe od nacionalnog i svetskog značaja, biblioteke služe korisnicima na zadovoljstvo. No, čitalačke publike je sve manje. Pojedine generacije, naročito mlađe, nedovoljno se druže s knjigom, kao sa svojim prijateljem ili učiteljem.

Čitajući proširujemo znanja, obogaćujemo rečnik, stvaramo i ostvarujemo ideje i proširujemo pogled na svet. Čitanje mora da prati i prevazilazi izdavaštvo i trud pisaca.

Još je Jovan Dučić, naš istaknuti književnik i diplomata, u „Politici” od 26. novembra 1929. godine, u svom članku „Naše književno vreme”, u rubrici „Književnost i umetnost”, pored ostalog pisao: „Moglo bi se reći za jednu književnost da će biti osuđena na propast kad ljudi u njoj budu više pisali nego čitali i kad zato bude više pisaca nego čitalaca”.

Čitanje nam omogućava da svoje mišljenje i osećanja upotrebom pravih reči iskažemo na pravi način. Dučić je u pomenutom članku i na to skretao pažnju, pišući da su na francuskim vašarima tog doba postojale tezge sa ponudom ljubavnih pisama i stihova za polupismene zaljubljenike. Ni danas se nije mnogo odmaklo od ovih francuskih vašara. Danas se to isto može naći, ali na internetu. Odlazak u biblioteku ili kupovina, pa i sve popularnije onlajn čitanje knjiga svakome treba da bude od koristi.

Čuveni Ernest Hemingvej nas podseća „Nikada nećete naći odanijeg prijatelja od knjige”, dok Salman Ruždi poručuje „Knjiga je verzija sveta. Ako ti se ne dopada, ignoriši je ili ponudi svetu sopstvenu verziju”.

Zato se treba družiti s knjigom.

Milivoje Mišo Rupić,
Beograd