Благодети читања

Ових дана, кад је Народна библиотека Србије прославила 187 година успешног рада, кад и друге библиотеке обележавају своје јубилеје, уз све поштовање њиховог труда и рада, морамо се осврнути и на читаоце, кориснике библиотекарског блага.

Са својим богатим фондовима нових, старих и ретких књига, многих збирки, фондова културне баштине и другим елементима непроцењиве грађе од националног и светског значаја, библиотеке служе корисницима на задовољство. Но, читалачке публике је све мање. Поједине генерације, нарочито млађе, недовољно се друже с књигом, као са својим пријатељем или учитељем.

Читајући проширујемо знања, обогаћујемо речник, стварамо и остварујемо идеје и проширујемо поглед на свет. Читање мора да прати и превазилази издаваштво и труд писаца.

Још је Јован Дучић, наш истакнути књижевник и дипломата, у „Политици” од 26. новембра 1929. године, у свом чланку „Наше књижевно време”, у рубрици „Књижевност и уметност”, поред осталог писао: „Могло би се рећи за једну књижевност да ће бити осуђена на пропаст кад људи у њој буду више писали него читали и кад зато буде више писаца него читалаца”.

Читање нам омогућава да своје мишљење и осећања употребом правих речи искажемо на прави начин. Дучић је у поменутом чланку и на то скретао пажњу, пишући да су на француским вашарима тог доба постојале тезге са понудом љубавних писама и стихова за полуписмене заљубљенике. Ни данас се није много одмакло од ових француских вашара. Данас се то исто може наћи, али на интернету. Одлазак у библиотеку или куповина, па и све популарније онлајн читање књига свакоме треба да буде од користи.

Чувени Ернест Хемингвеј нас подсећа „Никада нећете наћи оданијег пријатеља од књиге”, док Салман Ружди поручује „Књига је верзија света. Ако ти се не допада, игнориши је или понуди свету сопствену верзију”.

Зато се треба дружити с књигом.

Миливоје Мишо Рупић,
Београд