EU bez komentara o prištinskoj platformi

Kao posrednik u dijalogu, Evropska unija ne komentariše stavove pojedinih strana, a samo pregovorima se može doći do sporazuma koji je od interesa za građane Kosova, Srbije i regiona, izjavila je u Briselu portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič na pitanje novinara da li EU smatra udarcem i prekidom dijaloga zakon i platformu koje je usvojila skupština u Prištini.

Dodala je da se samo ukidanjem takse i nastavkom dijaloga može doći do „sveobuhvatnog pravnoobavezujućeg rešenja odnosa Srbije i Kosova”. Podsetila je da EU, SAD i drugi partneri zahtevaju od prištinskih vlasti da „odmah ukinu carine”, jer ta odluka „nije od pomoći za stvaranje nužnih uslova za dijalog”.

Portparolka visoke predstavnice EU Federike Mogerini juče je naglasila da sporazum Beograda i Prištine mora biti usaglašen sa međunarodnim pravom i dobiti podršku EU i svih država članica Unije.

EU je, dakle, ostala bez komentara na prištinsku platformu, u kojoj je, između ostalog, navedeno da pregovori moraju dovesti do uzajamnog priznavanja Kosova i Srbije, ukidanja Rezolucije 1244 SB UN, kao i da Zajednica srpskih opština ne može da ima izvršna ovlašćenja. Oglasila se i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, koja je rekla za Tanjug da, ukoliko EU prihvati sadašnji odnos Prištine prema dijalogu i Briselskom sporazumu, Srbija „očekuje da se poglavlje 35, koje prati implementaciju Briselskog sporazuma, isprazni od tog dodatnog sadržaja, i ostane vezano za takozvana ostala pitanja”.

Naglasila je da posle usvajanja pomenute platforme, koja nedvosmisleno negira Briselski sporazum, „nema šta više da se prati”, s obzirom na to da je Priština jasno rekla da nema nameru da sprovodi sporazum.

Da je Priština usvajanjem platforme zadala konačni udarac dijalogu, juče je poručio potpredsednik Srpske liste Igor Simić, koji je pozvao međunarodnu zajednicu da reaguje. U Prištini se već mesecima, kako je rekao, vodi kampanja obesmišljavanja dijaloga i ova platforma ima tu svrhu. „To nije lista želja kosovskih Albanaca i njihovih lidera, već samo jedna želja – kako uništiti dijalog, kako ga apsolutno onemogućiti i kako podignuti tenzije do tog nivoa da Srbi počnu da napuštaju prostor Kosova i Metohije”, izjavio je Simić.

Slično je i mišljenje predsednika skupštinskog Odbora za KiM Milovana Drecuna, koji je naglasio da su sada šanse za postizanje dogovora između Beograda i Prištine ravne nuli.

„To je jedna tvrda, jednostrana pozicija, a Albanci znaju da je ta platforma za Srbiju neprihvatljiva i da nema prostora za pregovore”, izjavio je Drecun za TV Pink. Čak i u slučaju da pregovori počnu, kako je rekao, Albanci su sebi stvorili alibi, jer u svakom trenutku mogu da prekinu pregovore pod izgovorom da nemaju mandat.

Upozorio je da Albanci povlače poteze koji destabilizuju situaciju na severu pokrajine, zaoštravaju retoriku i najavljuju ujedinjenje sa Albanijom, o čemu otvoreno govori i albanski premijer Edi Rama. Nakon usvajanja platforme u drugi plan odlaze takse na robu iz centralne Srbije, a njihov cilj je da svu krivicu prenesu na Srbe, ocenio je Drecun.

Bivši šef Koordinacionog tela za KiM Nebojša Čović zapitao se zašto Amerikanci ne obuzdaju „svoje čedo Kosovo”. Naglasio je da je platforma novi pokazatelj da Priština nije za dijalog, konstruktivno i kompromisno rešenje. Naša zemlja mora mudro i pametno da izdrži pritiske, naglasio je Čović, dodajući da Srbija ne bi smela da naseda na provokacije. Naglasio je da su „Trepča” i Gazivode sledeći koraci Prištine.

Haradinaj: „Trepča” registrovana po kosovskim zakonima

Preduzeće „Trepča” registrovano je juče u Kosovskoj agenciji za registraciju kao akcionarsko društvo, što, prema Statutu ove kompanije, znači da su privremene prištinske institucije postale vlasnik 80 odsto, a zaposleni 20 odsto akcija tog kombinata. Tim povodom se oglasio premijer privremenih prištinskih institucija Ramuš Haradinaj, koji je na „Fejsbuku” napisao da je to „velika vest”, jer je gigant „Trepča” sada registrovan po „kosovskim zakonima”.

Šešelj: Rusiju i Kinu uključiti u rešavanje pitanja KiM

U rešavanje kosovskog pitanja trebalo bi uključiti Rusiju i Kinu, jer se „Amerikancima ne može verovati”, izjavio je juče lider radikala Vojislav Šešelj gostujući na TV Hepi. Dodao je da se boji da Srbija ne zakasni sa odgovorom i da tada neće imati „zaleđinu”, ali da se ne sme dozvoliti se zauzme sever Kosova i Metohije. Pojasnio je da su zapadne sile svojevremeno obećale Slobodanu Miloševiću da, ako se preda Republika Srpska, Kosovo neće dirati, ali da su krenuli i na Kosovo.

Roberts: Razmena teritorija prihvatljiva za ceo Balkan

Diplomata Ajvor Roberts, britanski ambasador u Jugoslaviji od 1994. do 1997. godine koji je vodio mirovne preogovore o prekidu rata u BiH, izjavio je juče da bi, prilikom eventualne razmene teritorija između Beograda i Prištine, Srbija trebalo da dobije sever Kosova sve do Ibra, dok bi Kosovo dobilo Preševsku dolinu. Razmena teritorije, kako je izjavio za „Ekspres”, prihvatljiva je za ceo Balkan.

„Tu opciju podržavaju predsednici Srbije i Kosova, a niko u međunarodnoj zajednici nije u poziciji da stoji na putu dogovora Beograda i Prištine”, rekao je Roberts i dodao da je reč o opciji koju trenutno zastupa i američka vlada. Uveren je da bi „neki novi Berlinski kongres” mogao da se bavi svim otvorenim pitanjima na Balkanu. Dodao je da je svestan da to nije idealno rešenje, ali da su ponekad „nesavršena rešenja bolja od nepostojećih”, kao i da je priznavanje nezavisnosti Kosova „cena koju bi Srbija trebalo da plati”.