Barbika proslavila 60 rođendan

Barbika je upravo napunila 60 godina i izgleda – bolje nego ikad. Preplanulog tena, bez ijedne bore, blistavog pogleda u čijoj dubini nikada nije zaiskrila nijedna suza, zanosne siluete koja budi asocijacije da ništa kaloričnije od salate nema na jelovniku, sa širokim osmehom koji izgleda kao da ju je život lišio svih briga...

Kada su 9. marta 1959. godine kreatori kompanije „Matel” na njujorškom sajmu igračaka promovisali dugonogu zlatokosu lepoticu u kupaćem kostimu sa konjskim repom verovatno nisu ni slutili da će barbika postati najpopularnija lutka svih vremena. Šezdeset godina kasnije svakog minuta proda se više od sto barbika, što u statističkom prevodu znači da 58 miliona devojčica svake godine na poklon dobije ovu lutku. Njena idejna majka je Rut Hendler, koja je sa svojim suprugom Eliotom osnovala kompaniju „Matel” i koja je 1960. godine na tržište igračaka izbacila barbiku obučenu u uniformu medicinske sestre, modnog urednika i stjuardese. Godinu dana kasnije u njen život ušetao je plavokosi i plavooki Ken, a sledeće godine ova lepotica dobija i plastičnu „kuću iz snova” o kojoj i danas maštaju devojčice širom sveta.

Kada su se u garažu te kuće uparkirali luksuzni automobili, njen garderober počeo da se popunjava haljinama sa potpisom najpoznatijih modnih kreatora i kada je barbika dobila uniformu astronauta, ronioca i osvajača planinskih vrhova, činilo se da je njen život postao savršen. A onda su počele da pljušte optužbe...

Plavokosu lepoticu prvo su napale feministkinje koje su je optužile da nijedna igračka ne deluje toliko pogubno i frustrirajuće na polni identitet devojčica kao ova anoreksična lutkica. Istovremeno, barbika se našla i na meti brojnih puritanaca, koji su postavljali pitanje zbog čega ona nikada nije izašla pred matičara, već decenijama živi sa Kenom u vanbračnoj zajednici i ne želi da zatrudni. Oni smatraju da Barbi snosi veliki deo krivice za činjenicu da je svet pun izgladnelih, lutkolikih i anoreksičnih devojčica koje žele da postanu autentične kopije svoje omiljene igračke iz detinjstva. Udruženja Afroamerikanaca optužila su barbiku da je rasista, a ekonomisti su izrazili sumnju da podstiče potrošački mentalitet kod devojčica, jer ukupna vrednost njene pokretne i nepokretne imovine iznosi više od 5.000 dolara.

Dečji psiholozi su tvrdili da ova lutkica idealnih ženskih dimenzija iza svog blistavog „koka-kola” osmeha skriva direktnu poruku: budi lepa, mršava i zavodljiva pa ćeš dobiti kuću na tri sprata, ultramoderni vozni park, ergele konja, garderobu iz snova i gomile udvarača. Timovi stručnjaka koji su barbiku stavljali na „psihijatrijski kauč” otkrili su da ona afirmiše anoreksični model ishrane i ideal mršavog tela i čini da se dete oseća loše u svojoj koži. Zbog toga se s one strane okeana godinama vodila kampanja da nove generacije barbika budu pogodniji modeli za identifikaciju – da se „ugoje” i da konačno „zatrudne”.

Kompanija „Matel” udovoljila je većini ovih zahteva – 1980. godine pojavila se crna barbika. Pre tri godine na tržište su izbačene 33 nove barbike i prvi put je kreirana niska, visoka i zaobljena verzija omiljene lutkice. Danas barbika ima sedam tonova kože, 22 boje očiju i 24 frizure, a prošlog meseca na tržište je izbačena i barbika u invalidskim kolicima i lutka sa veštačkom nogom, odnosno protezom. Iako su se proizvođači potrudili da udovolje svim željama odraslih, čini se da su devojčice dale poslednju reč – najprodavanija barbika na svetu i dalje je zlatokosa, beloputa i mršava.