Da život ne presuši

Niš – U neka prošla vremena vest da je petnaestak sela severoistočno od Niša konačno dobilo kvalitetnu vodu za piće, bila bi sigurno posebna i, kako se govorilo tada, bio bi to značajan poduhvat. Kada se na kraju druge decenije ovog veka govori o jednom takvom projektu, čovek se zapita šta se to do sada i zašto čekalo. I kako je oko 20.000 žitelja brojnih sela na obodu Niša do sada živelo bez vode za piće, ili s tek povremenim i više neurednim vodosnabdevanjem?

Ovih martovskih dana, kada je rukovodstvo grada Niša s JKP za vodovod i kanalizaciju „Naisus” konačno razrešilo problem urednog vodosnabdevanja, sami meštani brojnih seoskih naselja rekli su „da u stvari tek sada počinju normalno da žive”. Kako su objasnili, svojevremeno su pokušali da reše problem, ali osim izgradnje velikog i izdašnog izvorišta, koje su pre više od dve decenije sami finansirali sredstvima iz seoskog samodoprinosa, više nisu mogli. Izvorište „Pešter” u brdsko-planinskim predelima iznad sela Miljkovac i banje Topilo, zbog nemara i izostanka pomoći nekadašnje opštine, a potom i gradske zajednice, propadalo je i nije moglo da se koristi. Kažu vredni seljani da niko nije želeo, niti imao dobre volje, i pored njihovih stalnih apela za pomoć i da je sve bilo prepušteno nebrizi i uništenju.

Sve do ove zime, kada je aktuelno gradsko rukovodstvo Niša sa JKP „Naisus” odlučilo i da se renovira „Pešter” i da se izvorište najsavremenijom vezom – cevovodima i rezervoarima, koji se uveliko postavljaju i grade i koji do sredine aprila u celosti treba da budu završeni, reši gorući i životni problem petnaestak niških sela.

Uporedo s realizacijom ove investicije, rekli su gradonačelnik Niša Darko Bulatović i direktor JKP „Naisus” Igor Vučić, sanira se i takozvani, ali propali moravski vodovod, čime će pored petnaestak sela još nekoliko velikih seoskih naselja rešiti problem vodosnabdevanja i neizvesnost u kojoj su meštani „nadomak grada” živeli decenijama. Moći će da se bave organizovanijom poljoprivredom i proizvodnjom ne samo žitarica, nego i ranog i kvalitetnog povrća, proizvodnjom voća, ali i stočarstvom, što je ne baš tako davno, pre otprilike pola veka, za mnoge bilo i osnovno zanimanje i egzistencijalno pitanje. Nije daleko od istine, što reče ovih dana jedan od meštanina ovog kraja, da se sada, dugoročnim rešenjem problema vodosnabdevanja, stvaraju uslovi i za otvaranje mikro i malih preduzeća i mini fabrika.

Ali, i on, i skoro svi u ovom delu naše zemlje pitaju se zašto se, dok se ceo svet modernizovao i unapređivao život i u gradovima i manjim sredinama, ovde u okolini Niša toliko čekalo i zbog čega je srpsko selo bilo potpuno zapostavljeno?