Programiranje i veštine umesto „bubanja”

Kako bi bili spremni za poslove budućnosti, koje će zahtevati savremeno tržište rada, u naredne tri godine milion učenika od petog do osmog razreda u regionu naučiće veštine programiranja, kritičkog razmišljanja i rešavanja problema. Program „Škole za 21. vek”, koji je juče, na tridesetogodišnjicu nastanka interneta, u saradnji sa Ministarstvom prosvete počeo da sprovodi Britanski savet, obuhvatiće i 1.150 osnovnih škola u Srbiji. Te ustanove biće opremljene takozvanim mikro-bit uređajima, odnosno mikroračunarima, pomoću kojih učenici mogu programirati i kreirati najraznovrsnije uređaje, od robota do muzičkih instrumenata. Zahvaljujući tim malim džepnim računarima, đaci će kroz igru i saradnju savladati veštine kodiranja i programiranja neophodne za većinu poslova u 21. veku. Program finansira Vlada Velike Britanije sa deset miliona funti.

Ambasador Velike Britanije Denis Kif na predstavljanju programa u beogradskom Muzeju nauke i tehnike naglasio je da ta zemlja, u godini u kojoj napušta Evropsku uniju, ovim potvrđuje čvrsto opredeljenje da podrži stabilnost, bezbednost i društveni razvoj našeg regiona i želju da osnaži stara savezništva i uspostavi nova partnerstva.

– Drago mi je što ovde sada pokrećemo najveći obrazovni program u ovom delu sveta. Čitave generacije osnovaca u Srbiji imaće priliku da učestvuju u ovom istorijskom projektu i razviju nove veštine – rekao je Kif.

Predsednica vlade Ana Brnabić je naglasila da je reforma obrazovanja najvažnija reforma koju sprovodi Vlada Srbije, a da se projekat „Škole za 21. vek” savršeno uklapa u tu viziju.

– Reforma obrazovanja govori kako će izgledati Srbija budućnosti, naša ekonomija i društvo. To je i najkompleksnija reforma koju sprovodimo, jer mi, kao osobe koje stojimo iza nje, ne znamo ni kako će izgledati mnogi poslovi u budućnosti za koje pripremamo učenike. Moramo da obrazujemo generacije koje neće zazirati od toga da svakog dana nauče nešto novo, koje će biti spremne za celoživotno učenje i činjenicu da u budućnosti neće postojati poslovi koje će raditi ceo radni vek, kao danas – istakla je Brnabićeva.

Premijerka je naglasila da je najveći nedostatak srpskog obrazovnog sistema to što su đaci učeni da „bubaju” veliki broj nepotrebnih informacija, a da je u budućnosti potrebno drugačije obrazovanje, tokom kojeg će deca učiti analitičko i algoritamsko razmišljanje, da se ne plaše da uđu u rešavanje problema, pa i pogreše.

– To je set veština koje će od današnjih učenika tražiti tržište rada u 21. veku. Pet puta smo uvećali broj specijalizovanih IT odeljenja u gimnazijama i za 20 odsto broj studenata na tehničkim fakultetima u dve godine. Izdvojili smo sto miliona evra za nauku i obrazovanje, izgradili naučno-tehnološki park u Beogradu i pravimo nove u Novom Sadu i Nišu – rekla je Brnabićeva i podsetila da je vlada u prvoj godini mandata uvela programiranje kao obavezan predmet u osnovne škole, veliki broj učionica snabdela kompjuterima i projektorima, u saradnji sa privredom i privatnim sektorom, i povezala ih na bezbedan internet.

Britanski ministar za Evropu i Severnu i Južnu Ameriku ser Alan Dankan poručio je u obraćanju putem video-linka da je ova inicijativa nastala iz želje Velike Britanije da region postane stabilniji i prosperitetniji, te da će razvijanje veština za 21. vek podstaći nove generacije tehnoloških preduzetnika, kao i stvaranje novih zanimanja. Nastavnici u Srbiji već su videli važnost primene kritičkog razmišljanja i rešavanja problema u nastavi, a interesovanje za programiranje povećano je kod učenika 90 škola u kojima je od školske 2017/2018. godine u pilot-fazi sproveden ovaj program, podsetila je Kler Sirs, direktorka Britanskog saveta za zapadni Balkan.

Brnabićeva: Sigurna sam da bi Đinđić ulagao u obrazovanje

Premijerka Ana Brnabić juče je istakla da joj je drago što sprovođenje projekta kreće na godišnjicu smrti nekadašnjeg premijera Zorana Đinđića, jer smatra da bi on podržao ovaj projekat i ulaganje u obrazovanje.

– Tog dana su zaustavljene neke hrabre reforme i dugi niz godina nakon ubistva premijera Đinđića nastupilo je vreme u kojem su osobe koje su preuzele vođenje države pokazale neverovatan stepen kukavičluka i bežanja od bavljenja nepopularnim temama. Imali smo dugačak period stagnacije i u političkim i ekonomskim reformama, što je Srbija jako skupo platila. Sve to promenilo se 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao predsednik vlade, kada smo ponovo počeli da se bavimo tim teškim temama. Tada su otvorena poglavlja i krenuli pregovori za pristup EU, ponovo smo počeli da razgovaramo o normalizaciji odnosa sa Prištinom, što je bio tabu od ubistva Zorana Đinđića – istakla je Brnabićeva i dodala da su ove reforme bile neophodne i pre deset godina, ali niko nije imalo hrabrosti da ih pokrene, a da je sigurna da bi Đinđić to učinio.