Drugačija priča o Splitu

U poslednje vreme se mnogo govori i piše o nemilom događaju u Splitu, kada su se vaterpolisti Crvene zvezde bekstvom i skokom u more spasavali od napada huligana. Taj ispad je svakako naštetio ugledu Splita. Međutim, to me podsetilo na ono što sam doživeo u Splitu sedamdesetih godina prošlog veka.

Planirao sam letovanje na Braču i zbog toga sam rano krenuo kolima na put. Usput sam imao težu saobraćajnu nezgodu zbog koje sam ostao bez šoferšajbne (vetrobranskog stakla). Kada sam stigao u Split pala je već uveliko noć. Stao sam pred jednu stambenu zgradu, ne znajući šta da radim. U zgradi nisam nikog poznavao, a kola su bila praktično otvorena (bez vetrobranskog stakla) i puna stvari. Utom je iz zgrade izašao čovek i pitao me može li mi pomoći. Nakon objašnjenja, plemeniti Splićanin mi je rešio problem tako što smo auto parkirali u njegovu garažu, a ja sam prenoćio u njegovom stanu. Sutradan mi je pomogao da nađem majstora i montiram vetrobransko staklo. Sve se dešavalo u žurbi i nervozi jer je trebalo uhvatiti trajekt za Brač. Zahvalio sam mu i ponudio naknadu, što je on odlučno odbio. Nažalost, zaboravio sam da uzmem telefon i adresu svog dobrotvora.

To me progoni već 50 godina, a posebno je došlo do izražaja sada, kad se upućuju ozbiljne zamerke nedobronamernim građanima Splita. Moj primer potvrđuje da ima dobrih i plemenitih ljudi, te da na njih treba da se oslonimo u negovanju prijateljskih odnosa, a ja ovim putem još jednom zahvaljujem za pomoć onom plemenitom i dobrom Splićaninu.
Dr Vlastimir Puhač, lekar u penziji, Stara Pazova