Maksimalistički dizajn

Dizajner voli da kombinuje boje i primenjuje ornamente na nameštaju. On pokušava da udahne novi život jednoj prekaljenoj komodi koja ima četiri noge, funkcionalnu, zatvorenu zapreminu za odlaganje stvari, vrata i fioke i klasičnu visinu uobičajenu za ovu vrstu nameštaja. Modernistički koncept je dosadan i prevaziđen, agresivni postmodernistički se pokazao suviše komplikovanim, pa šta uraditi onda? Uvek ostaju najvernija oruđa dizajna nameštaja, a to su boje i to je ornament.

Ova dva elementa kao da su neiscrpna u svojim mogućnostima za reanimaciju ostarelog, dosadnog i jednoličnog poimanja stvari za svakodnevnu upotrebu.

Ovde nije samo reč o šarenilu standardnih površina. Reč je o tretiranju nameštaja kao predmeta koji prati sezonske modne trendove u stilu: ovog proleća u modi će biti tirkizna boja bistre vode, ovog leta u modi je cvetno-šareno, a za jesen se priprema zlatno žuto sa crnim detaljima... Što se nakita tiče, nosiće se srebro i belo zlato, svetlucavi kristali i kamenje boje rubina...

Ako vašoj staroj ali očuvanoj komodi skinete noge i umesto njih postavite zanimljive metalne držače koje ćete naručiti, na primer kod majstora kovanog gvožđa, ako površinu komode obojite u jednu ili više boja po želji, u geometrijskom ili apstraktnom motivu, dobićete novu stvar koja će biti dostojna pažnje, možda čak i nekog dizajnerskog smisla.

Dizajner o kome je reč dizajnirao je brojne komode ove vrste koje se razlikuju samo po upotrebljenim bojama, njihovom slaganju u određene tonske kombinacije i po primeni ornamentalnih detalja koji će nameštaju obezbediti odgovarajuću stabilnost.

Sve izgleda tako jednostavno i obično, ali nije baš tako. Potrebno je imati osećaj za sklad i međusobnu harmoniju boja i materijala, ali i potpis autora koji će privući pažnju, probuditi interesovanje i opravdati istaknutu veliku cenu u izlogu!

Karlo Rampaci

Švajcarski arhitekt i dizajner, rođen je u Askoni 1949. godine. Smatra sebe građaninom sveta sa švajcarskim pasošem. Sopstveni dizajn koncept nazvao je „Maximinimalismobili”, a njegovo tumačenje u autorskoj verziji jeste odgovor na vladajući mejnstrim u dizajnu uopšte. Težnja je „ignorisanje dominantnih ideja kroz vizuelnu kreativnost, a protiv unificirane prošlosti, sadašnjosti i najverovatnije budućnosti”. Takođe, svoj dizajn definiše kao „vanvremenski”. Prema njegovom mišljenju, barokne forme treba kombinovati sa minimalističkim, a raskošne oblike sa čistim i ravnim linijama i površinama. Ozbiljnu dizajnersku karijeru započeo je 1970. i ubrzo otvara sopstvenu kompaniju „Selvagio Sa”, sa sedištem u Askoni. Sarađuje sa italijanskim postmodernistima. Ranih devedesetih postaje jedan od najtraženijih dizajnera enterijera na svetu i to u oblasti luksuznih lanaca turističkih objekata i hotela. Najzastupljeniji je u St. Moricu, ali i u drugim ekskluzivnim letovalištima i zimovalištima gde odmore provodi svetska elita.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs