Cefta klinički mrtva

Cefta je mrtva – čulo se prvi put direktno, i to iz usta Branka Azeskog, predsednika Privredne komore Severne Makedonije. Ovo je bez uvijanja rekao na „Kopaonik biznis forumu”, ocenivši da je vreme za novi aranžman pod pokroviteljstvom EU, kojim bi se obezbedili mehanizmi da se sporazum poštuje, što sada nije slučaj.

– Imamo problem između članica Cefte i nemamo mehanizam da se to prevaziđe. Mislim da treba da se rodi nešto novo, neki novi oblik organizacije i saradnje između nas, koji će eliminisati slabosti Cefte. Vlade ne mogu da vuku neodgovorne poteze i da za to ne snose određene sankcije. Na ovakav način puštamo signal Briselu da nismo spremni da međusobno sarađujemo. Pokazali smo da nismo na nivou zadatka i da nismo sposobni da se nosimo s tim, pa kako ćemo onda da uđemo u EU? – rekao je Azeski novinarima na „Kopaonik biznis forumu”.

On smatra da u Briselu treba da se dogovori nova vrsta sporazuma, a države koje ga ne budu poštovale moraju da snose sankcije. Jer takav mehanizam već postoji u EU. Novi mehanizam treba da se izgradi tamo, da se potpiše i da se ljudi osećaju odgovorno. EU bi bila garant tog procesa.

– Ovako kako mi to koristimo, u političke svrhe, rušenje je temeljnih principa Cefte. Politički kapacitet balkanskih država koje učestvuju u tome na tako je niskom nivou zajedništva i saradnje da ne garantuje uspeh. U fazi implementacije ne možemo ništa da napravimo. Mi smo sjajni da izgradimo rešenje, da se deklarišemo da je to najbolje i kada naiđemo na prvu prepreku – odustajemo. To je naš tradicionalni mentalitet, koji mora da se menja – izjavio je predsednik Privredne komore Severne Makedonije.

Kad je reč o kosovskim taksama, smatra da predstavnici vlasti na Kosovu treba da snose političke sankcije i to moraju da plate na izborima. Veruje da će u narednom periodu doći do sređivanja situacije.

Da Cefta ne funkcioniše najbolje potvrdio je i Slobodan Podrevski, vlasnik preduzeća PKB Skoplje. On je novinarima ispričao da posluje sa skoro svim državama potpisnicima Cefte, izuzev Albanije, ali da najviše muka u poslovanju ima u Srbiji.

– Ovde sam otvorio firmu pre godinu i po i svaki kamion je išao na analizu, što je nama pravilo probleme. Za svaki kamion šunke traženo mi je da radim analizu na radijaciju. To je svaki put koštalo po hiljadu evra. Žalio sam se nadležnim ministarstvima, da bi posle toga te analize bile proređene – ispričao je Podrevski.

Marko Čadež, predsednik PKS, takođe je na „Kopaonik biznis forumu” ocenio da je Cefta prevaziđen sporazum. On smatra da nam treba novi sveobuhvatni sporazum u kome ćemo imati sinhronizovane dokumente, diplome, usluge i sve ono što čini jedan sporazum.

– Pokazalo se da je Cefta neke stvari unapredila. Sada ćemo ili da pređemo u neku novu fazu ili, čini mi se, da ćemo sve više ostajati u nekim ad hok barijerama i ad hok taksama – rekao je Čadež.

Kao samo jedan primer neusaglašenosti naveo je različito radno vreme fitosanitarnih službi na graničnim prelazima, zbog čega se gubi vreme i dovodi do toga da roba ne može da se carini istog dana.

Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, kaže za „Politiku” da je, objektivno, Cefta na infuziji i zahteva oporavak da bi se održala u životu. Naglašava da je posle taksa od 100 odsto na srpsku robu na Kosovu i drugih vancarinskih barijera doveden u pitanje sporazum iz 2006. godine. Srbija zbog nemogućnosti plasmana svoje robe na Kosovo dnevno gubi oko milion evra.

– Na koji način da se spreče druge zemlje da ne postavljaju neke barijere nakon ovoga što je uradila Priština? Ako Cefta ovo nije mogla da spreči, postojanje tog sporazuma o slobodnoj trgovini je pod velikim znakom pitanja – smatra Ljajić.

Kaže da bismo mogli da oformimo neku vrstu Cefte plus. Ali teško da ijedan sporazum može da zaživi bez podrške EU. Prema njegovoj oceni, EU mora više da se uključi. Potrebno je sva otvorena pitanja staviti na sto, otkloniti barijere u trgovini, usaglasiti sertifikate, liberalizovati tržište radne snage. Trenutno se, kako navodi, na graničnim prelazima čeka u proseku 11 sati, što je gubitak od 30 miliona sati.

– Sa Severnom Makedonijom smo uspeli da rešimo sporna pitanja, sa Bosnom smo od 13 rešili devet. Potrebna je dobra volja i koordinacija – kaže Ljajić.

Prema podacima Ministarstva trgovine, region Cefte, koji čine Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Moldavija i Albanija, po važnosti je naš drugi spoljnotrgovinski partner. Prošle godine ukupna trgovina Srbije sa Ceftom dostigla je 4,2 milijarde evra, a naš izvoz iznosio je 3,2 milijarde evra, što je najviše od 2006, od kada Cefta postoji. Naš najveći partner je Bosna i Hercegovina, u koju smo izvezli robu u vrednosti od 1,2 milijarde evra. Potom sledi Crna Gora, u koju smo izvezli robu u vrednosti od 764 miliona evra i Severna Makedonija kojoj smo prodali robu vrednu 626 miliona evra. Na Kosovu i Metohiji prošle godine smo plasirali robu u vrednosti od 419 miliona evra.