Oprostiti onima koji su svoj greh spoznali

Kod nas u Rusiji postoje oni koji kada pričamo o Srbiji kažu – ne možemo mi da budemo veći Srbi od Srba, ali, u stvari, nije tako, zato što Amerikanci mogu da budu veći Albanci od Albanaca, Nemci veći Hrvati od Hrvata, pa zašto mi ne možemo, rekao je juče Pjotr Olegovič Tolstoj u Domu Vojske Srbije u Beogradu na međunarodnoj konferenciji „Mir i napredak umesto ratova i siromaštva”, povodom 20. godišnjice bombardovanja SRJ. Potomak velikog pisca dodao je da se NATO agresija ne sme zaboraviti i ukazao da kao pravoslavni narodi treba da oprostimo, ali onima koji su svoj greh spoznali. „Oprostiti im znači da smo priznali da su bili u pravu pre 20 godina. Mi se sa tim ne slažemo”, istakao je Tolstoj, inače zamenik predsednika Državne dume Ruske Federacije i jedan od bliskih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina.

Komentarišući presudu na doživotni zatvor Radovanu Karadžiću, Tolstoj kaže da nije problem imati različita mišljenja o tome, ali da su, ukoliko je u tribunalu suđeno prema pravdi, morali biti osuđeni i Medlin Olbrajt i Bil Klinton, koji su doneli odluku o bombardovanju. Tolstoj je jedan od oko 300 učesnika dvodnevne međunarodne konferencije, koja je juče otvorena u organizaciji Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, Kluba generala i admirala, SUBNOR-a i Društva srpskih domaćina.

Vodeći istraživač Instituta za holokaust „Šem Olam” iz Izraela prof. dr Gideon Grajf, autor knjige „Jasenovac – Aušvic Balkana”, naveo je da „u slučaju građanskog rata na Balkanu i vojne kampanje NATO-a iz 1999. godine, nijedan problem nije rešen bombardovanjem”. Jedini istinski efekat bio je strašna patnja i smrt mnogo civila, što je moglo biti izbegnuto koncentracijom na diplomatiju. Činjenice, ocenjuje Grajf, pokazuju da je intervencija NATO-a bila zasnovana na pogrešnoj proceni konflikta na Kosovu, sa pretpostavkom da su nasilje sprovodile isključivo srpske snage. „Bombardovanje može biti vredan primer toga kako supersile moraju biti oprezne prilikom svojih procena i da ne posežu za vojnim intervencijama sa toliko entuzijazma kada to ugrožava civilno stanovništvo”, poručio je Grajf.

I drugi učesnici konferencije su upućivali antiratne poruke, koje su bile u vezi sa osudom NATO-a i „imperijalističkim” planovima i potezima pre svega SAD. „Cilj prljavog rata NATO-a je bio raspad Jugoslavije... Koriste oružje za masovno uništenje, a kažu da se bore protiv terorizma i nedemokratskih režima. Sve su to laži. Njih interesuje ekonomija i interesi velikih sila”, rekao je Tanasis Pafilis, poslanik u grčkom parlamentu i generalni sekretar Svetskog saveta za mir.

Predsednica Svetskog saveta za mir iz Brazila Sokoro Gomes navela je da je NATO rat u Jugoslaviji bio korak koji su preuzele imperijalističke zapadne sile kako bi sprovele strategiju svetske dominacije koristeći region Evrope kao teren, a imajući za cilj Rusiju.

Ugledni nemački političar Vili Vimer je u poruci koju je poslao, posvećenoj učenici Matematičke gimnazije Sanji Milenković koja je poginula 1999. na mostu u Varvarinu, istakao da je „redak slučaj da je tako malo ljudi lagalo toliko mnogo ljudi, kao što su to činili Toni Bler, Joška Fišer, Medlin Olbrajt”... Ministarka iz tog vremena Margit Savović ukazala je da je odmah posle bombardovanja napisana knjiga „Deca optužuju”, u kojoj su sakupljeni materijalni dokazi za neke buduće tužioce i advokate za dovođenje pred sud krivaca za smrt 81 deteta, čiji se podaci nalaze u knjizi.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović istakao je da „Balkan nikad nije bio prirepak Evrope nego je roditelj Evrope” i podsetio da je u vreme NATO agresije bio na Kosovu i Metohiji i sahranjivao pobijene. Zna, kako je rekao, koliko je bilo nesreće na KiM, koja se proteže do danas i završava pokušajem da se „žila kucavica srpskog naroda proglasi nezavisnom državom”.

NATO agresija na SR Jugoslaviju je zločin koji godinama postaje sve veći i veći, izjavio je predsednik Savezne vlade u vreme NATO bombardovanja Momir Bulatović, navodeći da kasnije razmere počinjenog zločina pokazuju da je po posledicama na međunarodni mir i situaciju u svetu taj zločin postao još veći nego što je delovao u vreme izvršenja. „Činjenica je da je Srbija uvek birala pravu stranu i bila na strani pobednika. Neki danas treba da razmisle na čijoj su strani”, poručio je ministar u Vladi Srbije Zoran Đorđević

Podsetivši da je Državna duma RF 17. juna 1999. usvojila odluku broj 4137 o pozivanju na odgovornost tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, koja je još na snazi, potpredsednik Dume Sergej Baburin naglasio je da je Solana dužan da bude pozvan na odgovornost kao simbol ove NATO agresije. Smatra da inicijativa za to mora da krene iz Srbije, „a Rusija će sigurno to podržati”. Naveo je i da je neophodno postaviti pitanje krivične odgovornosti svih onih koji su izazvali napad na SRJ i dodao da je važno i da se postavi pitanje nadoknade materijalne štete koja je pričinjena zemlji u celini i građanima i porodicama pojedinačno.

Venecuelanka na ruskom, Francuz na srpskom

Verovatno najemotivniji govor održala je juče Dia Nader de el Andri, otpravnica poslova ambasade Venecuele u Srbiji, koja upravo odlazi s te dužnosti. Govoreći da od 18. veka i Tomasa Džefersona do danas, u SAD postoji želja SAD da „stave šapu” na zemlje Latinske Amerike, poručila je da građani Venecuele, vlada i oružane snage ostaju jedinstveni i čvrsti. „Nećemo se predati. Stiže nam podrška iz sveta. Zahvaljujem i Srbiji za svu podršku koju ste nam dali... Kako mi kažemo „No pasaran’” (neće proći)”, rekla je na kraju El Andari i dobila aplauze učesnika skupa koji su iz poštovanja ustali i skandirali na španskom:„Neće proći”. Otpravnica poslova je govor održala na ruskom, a Andrea Kotarac, poslanik u Regionalnom parlamentu iz Liona i savetnik levičara Žan-Lik Melanšona, govorio je na jeziku svog dede – srpskom. Dobio je veliki aplauz i za reči da „Evropa ima 750 miliona stanovnika a Srbija  – sedam miliona, ali iako mala, Srbija nema komplekse, zna kako se brani otadžbina i kako se za nju žrtvuje”.