Apelacioni sud vaga dokaze uzbunjivača

Pred Apelacionim sudom u Beogradu je održana glavna rasprava u postupku po žalbama pet državnih organa za koje je prvostepenom presudom Viši sud u Beogradu utvrdio da su naneli štetu uzbunjivaču Borku Josifovskom, bivšem direktoru beogradske Hitne pomoći, zbog njegovog ukazivanja na povezanost lekarskih ekipa i privatnih pogrebnih preduzeća.

Sud je nakon prijema žalbi odlučio da otvori raspravu i da izvede dokaze za koje je smatrao da su ključni za donošenje pravosnažne presude, prenosi Tanjug. Apelacioni sud je ranije prvu prvostepenu presudu, kojom je tužba Josifovskog bila odbijena, ukinuo i naložio ponavljanje postupka. Sud je juče zaključio glavnu raspravu i sada treba da donese odluku kojom može da potvrdi ili da preinači prvostepenu presudu. Odluka će pisanim putem naknadno biti dostavljena učesnicima postupka.

Josifovski je, podsetimo, pre 13 godina ukazao na kriminalne radnje lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, a nakon toga je bio smenjen, a 2008. i otpušten. U presudi Višeg suda iz oktobra prošle godine utvrđeno je da su Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Agencija za borbu protiv korupcije, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu i Više javno tužilaštvo u Beogradu preduzeli štetne radnje prema Josifovskom i stavili ga u nepovoljniji položaj zbog izvršenog uzbunjivanja.

Tom odlukom Viši sud je obavezao pomenute organe da, po pravosnažnosti presude nju o svom trošku objave u dnevnom listu „Politika” u roku od osam dana od prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Svojom tužbom, Josifovski nije zahtevao odštetu niti neku drugu satisfakciju.

Na ovu presudu žalbe je izjavilo svih pet državnih organa. U detaljnom obrazloženju presude, koja je sada na razmatranju pred Apelacionim sudom, navodi se da je Ministarstvo zdravlja stavilo Josifovskog u nepovoljniji položaj povredom Zakona o upravnom postupku. Navodi se i da su Agencija za borbu protiv korupcije, MUP i Prvo osnovno tužilaštvo učinili isto jer su tokom vođenja krivičnog postupka odugovlačili primenu Zakonika o krivičnom postupku (ZKP).

Ovaj slučaj počeo je tako što je Josifovski, specijalista medicine, 26. maja 2005. godine uputio dopis Ministarstvu zdravlja, Odeljenju za zdravstvenu inspekciju zdravstveni nadzor i zaštitu prava pacijenata kojim je ukazao na nepravilnosti u radu Zavoda za hitnu medicinsku pomoć i „trgovinu” zaposlenih sa privatnim pogrebnim preduzećima.

Prema izjavi koju je dao Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i Agenciji za borbu protiv korupcije, on je kao direktor beogradske hitne pomoći, analizom dostupne dokumentacije i po prijavama koje je dobio od pacijenata, uočio da pojedini dispečeri pozive prvog stepena hitnosti – a to su umirući pacijenti – usmeravaju na određene lekare, bez obzira na to koliko su udaljeni od mesta gde treba intervenisati.

U tim situacijama, kako je naveo Josifovski, lekari su stizali na intervenciju po dužem proteku vremena od onog koji je uobičajen za ostale lekarske ekipe Hitne pomoći i konstatovali smrtni slučaj mnogo češće nego druge lekarske ekipe i nisu obavljali reanimaciju. Nakon odlaska ekipe sa adrese porodice koja je zvala Hitnu pomoć radi intervencije teško bolesnog ukućanina, koji je u međuvremenu preminuo, dolazili su predstavnici uvek istih privatnih pogrebnika nudeći svoje usluge porodici preminulog.