Počelo istraživanje stradanja Srba u Sarajevu

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Nad nesretnom sudbinom hiljada sarajevskih Srba i preko stotinu hiljada izgnanih decenijama je nadvijena sena „grada žrtve” zbog koje su patnje srpskog naroda u tom gradu ostale skrajnute, a zbivanja u ratnom Sarajevu do danas umnogome zamagljena. Pokušaji da se rasvetle stradanja Srba ostali su neuspešni. Svedočanstva preživelih logoraša iz sarajevskih logora ili memorijali za žrtve sporadično podsete na strahote iz ratnih dana.

Pre nekoliko dana, u sklopu Dana sećanja na stradalu decu Srpskog Sarajeva (Istočnog Sarajeva), javnost se podsetila na to da je tamo, po još uvek nepotpunim podacima, ubijeno 118 mališana. Tokom rata u RS stradalo je 475 mališana. I zločin u Dobrovoljačkoj ulici zameten je u vrtlog sarajevskog pravosuđa i još je sudski nerasvetljen. Radi bezbednosti, obeležavanje ovog zločina izmešteno je s mesta gde je počinjen. Pomen žrtvama odaje se s druge strane entitetske granice.

I 23 godine otkako su Srbi, posle Dejtona, napustili do rata najveći srpski grad u BiH obeležene su pre nekoliko dana. S predratnih više od 150.000 žitelja, Sarajevo je spalo na nekoliko hiljada Srba. O tome kako je do toga došlo čuju se oprečna tumačenja.

No, budući da je utisak političke i akademske javnosti da se sudski epilog za srpske patnje u Sarajevu teško može očekivati, a ni volje da se komisijski istraži taj period nije bilo, Srpska je, uz negodovanje međunarodnih predstavnika, u februaru formirala međunarodnu Komisiju za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine. Komisija kojoj predsedava Izraelac Rafael Izraeli održala je u Banjaluci prvu konstitutivnu sednicu, ali su odlučili da se komisija neće oglašavati do okončanja rada. Za RS proklamovani cilj je doći do pune i nepristrasne istine kao osnove za pomirenje, dok u Sarajevu u tome vide nameru srpskih vlasti da ispišu vlastitu verziju istorije.

Naredne sedmice biće održana i prva sednica Komisije za Srebrenicu, a Gideon Grajf, predsednik te komisije, izjavio je novinarima u Bijeljini da će njen rad „biti zasnovan isključivo na istini i činjenicama koje mogu da budu potkrepljene podacima”.

Vlada Federacije BiH nikada nije sprovela odluku Doma za ljudska prava BiH (delovao pri Ustavnom sudu BiH) da istraži stradanje Srba u Sarajevu. Komisija Saveta ministara BiH iz 2006. doživela je fijasko. Umesto da popisuje žrtve, krenula je da se bavi materijalnom štetom. Pri tome, ta komisija nije bila fokusirana na stradanja Srba, već Srba, Hrvata, Bošnjaka, Jevreja i ostalih.

Kada je Skupština RS usvojila odluku o formiranju Komisije za Sarajevo (kao i za Srebrenicu), Milorad Dodik, tadašnji predsednik RS, pitao je kako je moguće da je u slučaju Sarajeva formirana komisija koja je trebalo da ispita stradanja svih naroda, a da je pre toga u slučaju Srebrenice formirana komisija koja je trebalo da ispita samo stradanje Bošnjaka. Rekao je da dve decenije porodice čekaju da se otvori najmanje 3.300 dosijea ubijenih srpskih civila u Sarajevu i naveo da je po zvaničnom popisu u deset predratnih opština Sarajeva stradalo 6.270 Srba.

U Demokratskoj inicijativi sarajevskih Srba, gde godinama prikupljaju podatke o zločinima nad sunarodnicima, rekli su medijima nedavno kako već 25 godina Sarajevo i svet ozbiljno skupljaju podatke o stradanju Bošnjaka u Sarajevu „uz veliku propagandu i pomoć Zapada”.

„Najviše im pomažu velika suđenja u Hagu i na Sudu BiH. A koje su presude u Hagu ili pred Sudom BiH za zločine nad Srbima? Zločine nad Srbima u Srebrenici i u Sarajevu niko ozbiljno ne istražuje i zato imamo legende o 1.500 do 8.500 poginulih Srba u Sarajevu”, rekao je nedavno Dušan Šehovac, predsednik te inicijative za portal „Srpskainfo”.

Nedavno se u BiH vodila ozbiljna polemika i oko toga što će se dve istine o ratu naći pred decom u školskim klupama. Sarajevski kanton, kao i još neki u FBiH, u školski program za deveti razred osnovnih škola uvrstili su sadržaje kao što su „genocid u Srebrenici” i „opsada Sarajeva”, što je naišlo na odgovor u RS. Iz sveta je sugerisano, najpre Sarajevu, da se osetljiva pitanja drže dalje od osnovaca.