Operacija „Plavi đavoli”

„Državni udar u pripremi je. Inicijativu za njega posrednim putem dala je jedna prijateljska tajna služba. Takvu inicijativu prihvatio je general Dušan Simović. Na čelu grupe oficira izvršioca državnog udara stoji general Borivoje Mirković. Ostali članovi identifikovani su ranije. Svi mlađi oficiri mogu da posluže kao primer rodoljublja i neograničene hrabrosti, dok je kod nekih viših oficira zapažena bolesna ambicija.”

Navedene reči ispisao je u februaru 1941. godine konjički potpukovnik Uglješa Popović, šef Servisa tajne vojnoobaveštajne službe pri Glavnom generalštabu jugoslovenske kraljevske vojske. Zasnovan na pouzdanim saznanjima, rad na elaboratu o predstojećem vojnom puču, kome je dao naziv „Plavi đavoli”, Popović je započeo, po svemu sudeći, početkom januara, kada ga je na stolu sačekalo sledeće obaveštenje:

„U Srpskom kulturnom klubu i Englesko-američko-jugoslovenskom klubu veoma se živo diskutuje o ukidanju namesništva i promeni vlade Dragiše Cvetkovića! Izvor potpuno pouzdan.”

Elaborat „Plavi đavoli” Popović je dopunio krajem februara 1941, kada ga je o pripremama za puč izvestio njegov „dobar poznanik i prijatelj”, sâm general Borivoje Mirković.

Na generalov zahtev da hitno razgovaraju, ali van Generalštaba, Popović je odlučio da se vide u njegovom stanu. Uz posluženi kavijar i votku – zakusku koju gost nije ni pogledao – Mirković je izneo domaćinu malo detalja o predstojećem vojnom udaru. Više ga je interesovalo da mu Popović saopšti sopstvenu procenu spoljnih i unutrašnjih prilika koje pritiskaju Jugoslaviju.

Tokom tog izlaganja, Popović je pokazao Mirkoviću i dokument primljen preko obaveštajnog centra jugoslovenske vojske u Bernu: „20. januara 1941. godine sastali su se u Berghtesgadenu Hitler i Musolini i doneli definitivnu odluku o sudbini Jugoslavije, Bugarske i Grčke. Rečeno je na koji će način ove zemlje biti uključene u novi poredak.”

O tom planu svedočila je i karta Jugoslavije koju je Popović pokazao Mirkoviću.

„Kao što vidite Jugoslavija je sva iseckana na rezance, da bi se zaposlili svi nemački prinčevi i grofovi, a Srbija koja se pominje, manja je od bivšeg beogradskog pašaluka. Kao osobitu poslasticu jasno vidite raspored i jačinu neprijateljskih snaga prema našim granicama, a ona sve to posmatra kao da je ništa ne interesuje.”

Iznenađen onim što vidi, general Mirković je upitao domaćina da li te dokumente čuva za „svoj servis” ili je o tome nekoga obavestio. Posle potvrdnog odgovora da je s dokumentima upoznao načelnika Glavnog štaba, generala Petra Kosića, Popović je gostu pokazao i fotokopiju originalnog početnog operacijskog plana Nemačke za napad na Jugoslaviju. Taj plan je Popović pribavio preko britanske tajne službe.

Bio je to elaborat – šest stranica teksta kucanih pisaćom mašinom i dve skice s prikazom budućeg nemačkog napada na Jugoslaviju. Dokument je nosio datum 28. decembar 1940. godine, a potpisao ga je vrhovni komandant kopnenih snaga nemačke armije Fon Brauhič. Plan je utanačila nemačka vojna komisija čijim je radom rukovodio Fon Brauhič, na zasedanju u Pragu, od 20. do 28. decembra.

U razgovoru sa generalom Mirkovićem Uglješa Popović je izgovorio i ove reči:

„Budite uvereni da je servis dobro obavešten šta se sprema, pa je pomalo i uvređen što je to saznao iz izvora savezničke tajne službe, a ne od vas. Pokazali ste nepoverenje prema meni...” Pominjući savezničku tajnu službu, mislio je na onu britansku, mada, možda ne samo na tu adresu.

Umesto da nešto o tome kaže, general Mirković je „zauzeo stav veoma strog” i odgovorio:

„Kada već znaš šta spremamo, nemam šta ni da obaveštavam, nego ti meni ukratko iznesi kakvim podacima servis raspolaže o zbivanjima u svetu i kod nas”.

Usledilo je podnošenje kratkog referata iz koga su prethodno navedeni neki detalji. Uz ostalo, Popović je izneo i saznanje da je u drugoj polovini 1940. godine „SSSR zahtevao pristanak Nemaca da sa svojim trupama posedne Bugarsku radi zaštite svojih interesa na Crnom moru i Dardanelima”.

„Nemci, znajući da je jugoistočna Evropa geografski i socijalno više izložena uticaju sa Istoka nego sa Zapada, nisu se saglasili sa zahtevom SSSR-a i uputili su ga na aktivnosti prema Poljskoj i baltičkim državama”, sažeto je izneo svoja saznanja Popović.

Njegov mlađi brat, pukovnik Žarko Popović, tada je bio u Moskvi, kao jugoslovenski vojni ataše. Na tu dužnost je stupio 6. septembra 1940. godine, pošto su Kraljevina Jugoslavija i SSSR konačno uspostavili diplomatske odnose. Do tada je bio načelnik obaveštajnog odeljenja pri Glavnom generalštabu.

Nekako u to vreme, u Beograd je iz Moskve doputovao legendarni konspirator Mustafa Golubić.

Sutra: Crnorukci između

Moskve i Beograda